уградила у једну прелепу ниску бесцених бисера. Она је своју љубав, несебичност и труд уградила у оно најлепше што има један народ: у децу. Од учитељовања у драгачевским школама, затим као добровољац у подголијској забити  до Чачка она је сву своју снагу и љубав даривала деци. А као руководиоц дечје установе „Радост“ у  Чачку направила је својеврсно чудо како сведочи Политика, од 3. августа давне 1981:

„У граду на Морави за име ове вредне и упорне жене поодавно се везују многи успеси постигнути у развоју дечје заштите. Данас у Чачку постоји десет вртића са близу 2.000 места и око 160 васпитачица, неговатељица и другог особља. На планини Јелици и код Улциња раде дечја одмаралишта... Немогуће је говорити о овом `чачанском чуду`, а не поменути непосредне и немерљиве заслуге Јеле Суруџић, великог прегаоца и осведоченог пријатеља најмлађих“.

Установа којом је Јела начелствовала од 1963. до 1988. године, за постигнуте резултате у организовању бриге о најмлађима, је крунисана готово свим признањима, која су, у то време, постојала у региону и Републици.

То је био разлог да ни њу нису, за сав тај  труд, мимоишла ни највиша јавна, друштвена признања, међу којима републичка „Седмојулска награда“, а затим и Награда Града Чачка „Први октобар“, „Орден рада са златним венцем“. Њене витрине красе и бројне захвалнице, похвале, плакете.
Тим признањима придружујемо и сећање на њену доброту и жртву. Из поштовања и захвалности што је себе уградила у темеље и будућност овога града, колектив ГЗС Јелисавети Јели Суруџић честита најрадоснији хришћански празник Васкрсења Христовог, желећи јој многолетствија како је то учинио и један наш суграђанин прошле године, на њен 85. рођендан, а што можете погледати у видеу испод.