КОМБИНАЦИЈА СЕЉАКА И ДОКТОРА 



 


КОМБИНАЦИЈА СЕЉАКА И ДОКТОРА
17.04.2013. 07:15 | 0 коментар(а)



Чачак – Стојан Тасић (66) из Аранђеловца однео је десет литара своје препеченице у Тополу, унуку Николи за 18. рођендан,

 и гости су то, у здрављу и весељу, искапили до краја. Био је новембар 2011. године и деди се те ноћи учинило да би са препеченицом из истог бурета могао, први пут у свом веку, да се појави на неком такмичењу ракијаша. Одмах је, лани, победио у Осечини са великом златном медаљом (19.37 бодова) а ономад је иста љута, на другој „Смотри најбољих српских шљивовица” у чачанском Институту за воћарство, проглашена за недостижну у 2012. години (19.14 бодова).

- То је било једно старо буре од 50 литара које сам 1992. године напунио ракијом од пожегаче, после три и по године превадио је у балоне и тако је стајала. Трошило се по мало, и остало је само десетак литара кад сам одлучио да пошаљем узорке у Осечину – каже Стојан Тасић за „Политику”.

Он је, по много чему, занимљива појава у кругу врхунских произвођача ракија у Србији и Републици Српској. Родом из села Ружића код Владичног Хана, путовао је по градилиштима света као техничар „Трудбеника”, одомаћио се у Аранђеловцу док је подизан хотел „Извор” и ту остао, стекавши пензију („Са 40 година и три дана радног стажа”). У међувремену, од пара зарађених у Ираку купио је воћњак у селу Мисачи.

- Тридесет година имам лампек, само се нисам такмичио. Ми печемо ракију од давнина, отац ми је имао зидани казан. Табарка дрвена, само лула бакарна. То ми је била прва, а другу школу завршио сам код сељака у Шумадији, нека се не наљуте што их тако зовем, јер сам пажљиво слушао приче о печењу ракије. Трећа школа, мој факултет под старе дане, јесте књига доктора Нинослава Никићевића и Вела Тешевића „Производња воћних ракија врхунског квалитета” из које већ две године учим – прича амбициозни новајлија међу ракијским првацима.

Има своје тајне у занату, и њих део спреман је да подели са другим воћарима. Ради само са потпуно чистим посудама, у простору где нема инсеката, и са алатом сопствене израде. Џибру муља бушилицом на коју је заварио највећу молерску мешалицу, пече чим преври и у казан је сипа кроз сито са окцима од десет милиметара, које зауставља коштице. Користи само храстову бурад коју прави Бранко Миленовић. Пинтеров телефонски број Стојан носи у новчанику, на цедуљи где је, испод, написано на црнотравском: „За бурићи”.

- Он ми је земљак из Црне Траве, има радњу у Тополи на ћошку.

Стојанова десна рука је Дејан Догањић (37), брат Тасићеве снаје за сином. Он има шљивик у Калањевцима код Белановице, ортачи са Тасићем већ деценију и по у овом послу, а гаје чачанску родну, пожегачу и нешто мало стенлеја. Сваки долазак у Чачак користе да би стекли какву поуку од мр Бранка Поповића и понели је кући.

- Тасић је показао како се прецизношћу, чистоћом и педантношћу може доћи на сам врх ове производње. Доказао је, истовремено, да присуство коштица у каци, током превирања кљука, није увек мана. Немци, рецимо, схватају врлином ако ракија има тон који вуче на коштицу, док у нас то зависи од типа препеченице. Јер, код неких ракија у Србији коштица зна да маскира сву лепоту мириса који потичу из покожице и меса шљиве – каже мр Поповић, истраживач у чачанском Иститутуту, специјалист за воћне ракије.

Његов пажљиви слушалац, бруцош и првак државе за 2012., Стојан Тасић, зида сину кућу у Аранђеловцу, одлучио је да подрум од 60 квадрата изолује за своје буриће и балоне, и моли нас да поменемо другаре у Удружењу љубитеља винограда и воћњака „Срце Шумадије” из Аранђеловца.

- Од почетка овог века у Србији се појављују шљивовице изузетног квалитета, и све су боље из године у годину. Толико смо богати сортама и нијансама да прича о стандардизацији српске шљивовице на мали број типова тешко може да буде остварљива – истиче мр Поповић.

Тако се и Тасић скоро ниоткуда појавио на ракијском престолу. Пензионер из Аранђеловца, може бити, има и посебан њух за овај посао. Лани је за ракију од сорте стенли на такмичењима освојио чак 18,06 и 18,02 бодова иако уопште није одлежала. Мека је испечена у септембру, а препек је уследио у октобру. У овом занату то је скоро уметност.

Г. Оташевић 













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 82.497.690 посета
Тренутно на сајту: 41 посетилац(a)