Попов је, како преносе београдски медији, преминуо синоћ након дуге и тешке болести.

Родио се 1933. у Мокрину. Године 1952. дошао је у БеогПопов је, како преносе београдски медији, преминуо синоћ након дуге и тешке болести.

Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност, а новинарску каријеру започео у новосадском "Дневнику".

Био је новинар листа "Младост" од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда. У Телевизији Београд је био до 1995. године.

Попов је био лекторад на студије и завршио Филозофски факултет.

Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност, а новинарску каријеру започео у новосадском "Дневнику".

Био је новинар листа "Младост" од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда. У Телевизији Београд је био до 1995. године.

Попов је био лектор за српско-хрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977, а главни уредник издавачке куће Матица српска од 1983. до 1985. године.

Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију "Видови фашизма".

Наступао је у ТВ серијама као приповедач, а неке од најпознатијих су: "Радост сазнања", "Фазони и форе", "Варошарије", "У сну сан", "Шешир без дна".

У серији за децу "Фазони и форе" био је 155 пута Раша Проналазач.

О друштвеним темама писао је као колумниста листа "Политика".

Објавио је више књига песама за децу и одрасле: "Два ока" (1963), "Гвоздени магарац" (1976), "Жабац који не зна да ћути" (1987), "Трулеж зглаве" (1991), "Шешир без дна" (2001), "Лажљива уста истине" (2002), "Возом посред улице" (2003), "Био сам срећни коњ" (2003), "Бајке за XXИ век" (2007), "Чаробњаков СМС" (2007), "Мали зелени" (2009), "Мокрински патуљци" (2013), "Усамљена принцеза" (2014).

Добитник је награде "Доситеј Обрадовић" за 2015. годину.

Био је ожењен Радојком, професорком књижевности, а из тог брака има сина и ћерку.

Колектив издавачке куће "Пчелица" опраштио се од легендарног чика Раше Попова

Само пре месечак дана смо делили радост са чика Рашом због новоустановљене награде "Душко Радовић", коју је као први лауреат добио на Новосадском салону књига за роман за децу "Овчарско-кабларска бајка", који је посветио управо свом издавачу, "Пчелици", а овог хладног, кишног дана тугујемо, јер нас је напустио у времену када траје најокрутнија борба за опстанак књиге, а највећи и најхрабрији борци за књигу и знање су нам најпотребнији, наводи се у опроштајном псиму колектива издавачке куће “Пчелица”.
Управо ових дана смо желели да се чујемо са чика Рашом и да га приупитамо какво ново изненађење нам спрема за јесењи Београдски сајам књига. Да ли су то неке нове приче из родног Мокрина, или нека нова бајка о вилама и патуљцима. Нисмо могли ни помислити да и чаробњаци речи одлазе са овог света и нестварно нам је да је он отишао. Ма колико му брада сијала сребрним сјајем, прерано нас је напустио, јер је он до краја био једно велико дете са чистом, неисквареном душом и искреном жељом да и даље сазнаје и ствара.

Глас западне Србије