Почиње "лето", ваља се окупати, скинути чини... и још понешто. Ђурђевдан је једна од најчешћих слава у православних Срба и свехришћански празник који се прославља 6. маја (23. априла по старојулијанском календару), у спомен на једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.Празник, који се "наслонио" на претхришћанску митологију и старог српско божанство плодности Јарило, везан је за здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве. Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и лета.

За Ђурђевдан се вежу бројни народни обичаји, који се поприлично разликују зависно од краја у коме се празник обележава.

Оно што је јединствено је "Ђурђевдански уранак" - плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци...Такође, оплету се венчићи од "ђурђевског цвећа": ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана.

Moндо