Сеоски туризам новог доба: У Павловића конацима гости захтевају да беру малине и музу краве, производе сир и кувају оброке 



 


Сеоски туризам новог доба: У Павловића конацима гости захтевају да беру малине и музу краве, производе сир и кувају оброке
03.03.2021 15:43 | 0 коментар(а)



Лучани, Котража - Извори лековите минералне воде, прелепа природа, чист ваздух и бистри планински потоци само су неки од потенцијала

сеоског туризма драгачевског краја. Породица Павловић из драгачевског села Котража отишла је и неколико корака даље, јер све што произведу на свом имању поставе гостима на богатој трпези.


Милош Павловић, Фото: ГЗС

" Сасвим случајно смо дошли на идеју да се бавимо сеоским туризмом. Ми овде радимо пољопривреду, хектар кромпира и хектар малине. Сезонске раднике имамо сваке године и због потреба за смештајем првенствено смо подизали објекте. Када се заврши берба малине, радници одлазе и смештаји су нам слободни, а са друге стране органску храну коју производимо имамо у довољним количинама као и златне руке домаћице Дане, моје мајке, која је деценијама радила у угоститељству као куварица и сада има прилику да гостима представи своје кулинарске вештине“, каже Милош Павловић.


Павловићи се успешно баве пољопривредом, Фото: ГЗС

„ Бавимо се товом јунади. Имамо своје месо, сопствену производњу сира и кајмака. Домаће кокошке и јаја, буквално све што произведемо хране то се преради и заврши у кухињи. Воће прерађујемо у слатку зимницу и ракију, поврће у слану зимницу, комплетно смо заокружили производњу ,каже Павловић.


Драгачевска села све привлачнија домаћим и страним гостима, Фото: ГЗС

Пандемија короне многе је вратила селу, па се поред оних који потичу из драгачевског краја, гости из Београда и Новог Сада одлучују да одмор проведу у Павловића конацима.
„ Долазе породице са децом из свих крајева Србије, али оно што ме изненађује јесте да међу њима има и доста странаца који су ради да одмор проведу на селу. Многи су већ били овде па желе да поново буду наши гости, а знатно више је оних који долазе по препоруци, попут гостију из Русије, Чешке и Пољске. Већ су навелико почели да резервишу за ову летњу сезону, а међу њима има и оних који би учествовали у берби малине. Иако им кажем да већ имам уговорене сезонске раднике, они су заинтересовани да боравак у Котражи искористе да науче да беру малине, да музу краве и да оно што уберу у нашој башти заједно са Даном која је куварица спреме себи за оброк. Све је више таквих гостију , каже Милош и додаје :
„ Били су прошле године брачни пар из Београда, жена је пореклом из Мексика и држе у престоници ресторан мексичке хране. Они нису веровали колико кукуруза и колико сорти произведемо ,а они муку муче како би набавлили кукуруз за свој ресторан. Више су времена провели у штали него у шетњи. Свиђа им се живот на селу са свим обавезама које српски сељак има и верујете да ће и то бити део туристичке понуде јер то гости који долазе на село траже“, додаје Милош.
Гости се све чешће одлучују да сеоски одмор проведу радно , оно што је нама рад, изгледа да они доживљавају као разоноду. Ми се често нашалимо да је то сеоска теретана. Прошле године није било госта који није тражио да самеље кукуруз, а жене које су долазиле више су времена провеле у кухињи кувајући сарме и слатко, него што су шетале“, каже Милош.
Поед домаће хране , оно што Павловиће издваја као домаћине јесу смештајни капацитети прилагођени потребама сваког госта.


Фото: ГЗС

„Тренутни смештајни капацитети су за двадесетак гостију. Имамо три апартмана и три засебне брвнаре. У току је изградња и нове две брвнаре тако да се надам да ће до летње сезоне све комплетно бити завршено. Сваки апартман поседује засебно купатило, тв, лап топ и интернет. Етно домаћинство има могућност организовања мањих прослава, крштења, рођендана, венчања, до 70 гостију. Вожња квадовима уз разгледање оближње пећине у суседном селу Рти свакако је доживљај за памћење, а у самом центру села налази се и лековита минерална вода.


Фото: ГЗС

У етно домаћинству Павловића конаци имате прилику да пробате чувени драгачевски доручак.

Како домаћица Дана каже, то су неизоставна јела на трпези којима ни домаћи ни страни гости нису одолели.


Драгачевски доручак чувен је у Павловића конацима, Фото: ГЗС

„Сир и кајмак са нашом пршутом обавезан је на столу. Слана зимница попут ајвара као и сезонске салате увек су присутне, као и гибаница која се искључиво прави од домаћих кора, домаћих јаја, сира и кајмака.

Уштипци, проја и качамак, све је то оно што представња традицију нашег краја и што је везано за наше поднебље. Месо сами производимо тако да га увек има у свим облицима. Ту су џемови од нашег воћа, сокови и ракија коју овде произведемо за наше потребе. Драгачевски доручак воле и домаћи и страни гости и никада се нису побунили, заиста су сви одушевљени, мада Русима обавезно мора бити кромпир на столу, у било каквом облику“, каже Дана Павловић.

Последњих годину дана, услед пандемије ковида, села су оживела. Страх од егзистенције или изолације многе је навела да раскрче своја имања и посеју за своје потребе неке од повртарских култура.


Милош Јовичић, Фото: ГЗС

Драгачевски крај има огромне потенцијале за развој сеоског туризма. Потребе наших грађана смо препознали и убрзано се ради на асфалтирању сеоских путних праваца јер су они жила куцавица сваког краја. У плану је асфалтирање десет километара нових путева. Подршка онима који су одлучни у намери да се баве сеоским туризмом неће изостати ни од стране општине Лучани,каже заменик председника општине Милош Јовичић.

 

 

 

ГЗС

 







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


PAVLOVICA KONACI KOTRAZA MILOS PAVLOVIC DANA PAVLOVIC DRAGACEVO LUCANI SEOSKI TURIZAM SELA ETNO

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 100.178.873 посета
Тренутно на сајту: 195 посетилац(a)