неће припасти њима. Шапу на све паре ставиће банке, као разлучни повериоци.
У Градској управи у Чачку јуче је заседао Одбор поверилаца Фабрике хартије „Божо Томић” која се продаје из банкротства, као правно лице, без обавеза. На оглас Агенције за приватизацију приспела је само понуда од 102 милиона из Фабрике картона „Умка”, уз уплаћени депозит, која је отворена 26. августа у Београду, али је дан касније Агенцији понуду (без депозита) упутио и „Олекс” из Ужица обећавши 110 милиона, уз напомену „да би та понуда могла да буде још већа”. У таквим околностима, одлука припада одбору поверилаца, пошто су понуде далеко испод границе да би биле прихваћене аутоматски. Фабрика је процењена на 588 милиона динара, а правилима конкурса предвиђено је да стечајни управник прогласи најбољег понуђача за купца уколико је понуда бар за један динар већа од 50 одсто процењене вредности (294 милиона динара).
Одбор поверилаца ФХ има три члана и чине га Милош Трипковић, представник бивших радника ФХ и некада председник Самосталног синдиката у колективу, другог даје ЗОИЛ „Дунав”, трећег ЈП „Градац” из Чачка чији је оснивач Скупштина града. Јуче су се разишли без одлуке и на њу ће се чекати до следећег уторка и седнице Градског већа Чачка. Трипковић се изјашњава за „Умку”, представник „Дунава” нема став док не дође директор са одмора, а градоначелник Чачка Војислав Илић и његов заменик
Раденко Луковић - слажемо се са радницима
Раденко Луковић нису хтели да се изјасне у име „Градца” док не чују реч већника 8. септембра. Чачански руководиоци током седмице најављивали су да ће глас „Градца” бити истоветан, као и одлука бивших радника ФХ.
– Из угла радника, понуда „Умке” је несумњиво прихватљивија, иако је нижа, и гласаћу за њу јер гарантује да ће Фабрика поново почети да ради и производи. Са друге стране, из званичних докумената утврдили смо да се „Олекс” бави поновном употребом разврстаних материјала, што значи да би фабрика у којој смо радили, ако је они преузму, била исечена и продата на кило – каже Милош Трипковић за „Политику”.
Почетком седмице у Чачку је боравио и Милош Љушић, генерални директор „Умке”, с којим је овде разговарао и Слободан Јелић, председник Градског већа Самосталног синдиката.
– Директор Љушић саопштио је да би, по преузимању ФХ, пословни програм у Чачку обухватао сакупљање и даљу прераду старог папира и других врста амбалажног отпада, пет-амбалаже и фолија, као и израду картонске амбалаже за вино. „Умка” је, како он тврди, спремна да у наредне четири године у Фабрику хартије уложи осам милиона евра и тако запосли сто радника, а затим још и 30 у рециклажном центру – истиче Слободан Јелић за наш лист.
Захваљујући сталним улагањима, која су од 2004. године достигла 45 милиона евра, фабрика у Умци је подигла капацитет са ондашњих 40.000 на тренутних 110.000 тона картона годишње. Запошљава 380 радника и послује у саставу „Капастар” групе, чије су чланице још „Авала Ада” (комерцијална и транспортна амбалажа), „Јафа Црвенка” (бисквити), Фабрика хартије Београд (амбалажни папир) и „Папир сервис” ФХБ (прикупљање отпадног папира и амбалаже). „Умка” је највећи рециклер у Србији и 85 одсто произведеног картона извози у скоро све европске државе.
Фабрика „Божо Томић” је најстарији индустријски погон у Чачку, који је почео да производи папир 1930. године, али све машине стале су марта 2011. године, кад је предузеће било у поседу Христа Ковачког из Бугарске. Уследили су стечај, отпуштање 260 радника и банкротство.
Призната потраживања поверилаца према Фабрици хартије износе 2,15 милијарди динара или 18 милиона евра. Разлучни повериоци (банке) потражују чак 174 милиона динара и одмах ће узети све паре које буду положене у стечајну масу, било која од две поменуте понуде да буде прихваћена.
– Зато бивши радници, нажалост, не могу очекивати ни динар од ове продаје. Кад би продајна цена фабрике била бар 300 милиона динара, онда бисмо и ми могли да добијемо нешто, рецимо по три заостале плате. Али, то је само машта – наводи Милош Трипковић.
Г. Оташевић