управо су пси који их чувају. Са њима се деца играју, хране их и о њима брину. Међутим, у домаћинству Жика Вујовића у селу Фијуљ ситуација је мало другачија јер он у свом дворишту има ни мање, ни више већ – срну, преноси РИНА.

„Нашао сам је у приоди док је била сасвим мало лане, неколико дана старо. Претпостављам да су јој родитељи настрадали и била је остављена природи на милост и немилост. Сасвим је сигурно да би и она завршила трагично и зато сам одлучио да је донесем кући. Одгајили смо је и тако спасили сигурне смрти“, каже Жико.

Иако шумска животиња, срна се врло брзо припитомила код Вујовића. Како кажу, свима је миљеница, а највише времена са њом проводе деца која кад би могла по цео дан би се играла са овим необичним кућним љубимцем.

Фото: РИНА 

„Она је главна атракција и у селу. Кад нам гости дођу морају и њу обавезно да обиђу. Много је добра и мирна, навикла се на нас. Оде у природу, али увек се врати“, похвалио се Жико срнином верношћу.

Иако би сви били најсрећенији да срна заувек остане код њих велико је питање да ли ће то бити могуће, јер зов природе може да надјача њихове жеље и љубав коју гаје према њој.

Километрима удаљено од Пештера налази се и село Драгачица, потпуно другачије али ипак имају једну заједничку ствар. Млади ловац Никола Бешевић  пре више од пола године такође је припитимо лане, назвао га Живко и оно још увек живи у овом драгачевском дрворишту и расте у расног јелена.

ГЗС/РИНА