Како данас живи српски збег на врху Шар планине: „Имамо и хлеба и подршку наше отаџбине“ 



 
Како данас живи српски збег на врху Шар планине: „Имамо и хлеба и подршку наше отаџбине“
13.04.2020 13:23 | 0 коментар(а)



Штрпце - За малу српску заједницу на врху Шаре, укљештене између наше јужне покрајине, северне Македоније и Албаније, а ни Црна Гора није далеко,
Драган и кћерка Доста Сталетовић у малињаку, фото ГЗС, архива

свануло је још једно пролеће. Али, тешко, ко зна које по реду у дуговеком трајању ових планинских православаца. Како живе данас у време кад им је вирус корона претња као и свима?

„Имамо хлеба и подршку наше српске отаџбине“ – каже за Глас западне Србије Драган Сталетовић из Штрпца, дугогодишњи професор у тамошњој средњој школи.

Наш телефонски позив затекао га је на њиви у завичају. Вели да окопава малине јер школа, разуме се, не ради.

„Имамо око хиљаду деце у оделењима основне и средње школе. Они данас уче уз помоћ вибер групе, интернета и програма РТС –а. Занимљиво је да је та настава за многе ученике данас боља него док су редовно ишли на часове. Рецимо: Професор математичке гимназије из Београда електронским путем држи вежбе из физике. Кад су наша деца могла да га виде, а не и да га чују?“

Сталетовић приповеда да је полицијски час од 17 увече до 5 ујутру, напомињући:

„Ми ни овако нисмо имали слободу кретања, а овде је полицијски сат данас краћи него код вас у Чачку“.

Могу ли да се прехране и како?

„Можда нећете веровати, али у нашим продавницама има свега. Неко време није било брашна, али сада га је довољно, као и мекиња и кукуруза за прехрану стоке. Добављачи су углавном Албанци, мислим да сарађују са нашим трговцима, и нема чега нема“.

Проблем је, наглашава професор, што је са увођењем ванредног стања, затворена пијаца у Штрпцу. Ту више нема приступа, ни еспапа којег довозе Албанци, нити пољопривредних производа које су овде скоро свакодневно допремали српски сељаци из Косовског поморавља, Партеша и Пасјана.

„Пошто не радим у школи и не могу залудан, данас копам у њиви и храним четрнаесторо прасића, али немам коме да их продам пошто је пијаца затворена“.

Он описује да се нека младеж и српска и албанска, враћа родитељима на Косово и Метохију привремено док прође епидемија.

„Све их одмах воде у карантин, у студентске домове изнад болнице у Приштини, на 14 или 28 дана. Неке жене биле су да ми копају малину и оне причају да су у карантину Срби и Албанци смештени у посебне собе и да имају прихватљиву исхрану и третман. Захвални смо Србији која нам редовно шаље плате из буџета и тако успевамо да преживимо ово недоба“ – казао нам је Сталетовић.

У овом делу јужне српске покрајине Сиринићкој жупи, данас живи око 12.000 душа, међу њима 65 одсто Срба православаца док су остали Албанци.

„У новије време Албанци су саградили чак 1.500 викендица, пансиона и хотела на простору између Брезовица и ски центара на врху шаре и све их је више“.

Сталетовић је по нашем добром обичају, позвао своје пријатеље из Чачка да их посете после укидања ванредног стања. Међу њима нарочито доктора Александра Лепосавића који је у овом веку чак 20 пута био у Штрпцу, знањем и трудом помажући мештане да успоставе засаде малина, нешто зараде и прехране своју чељад.

ГЗС







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


staletovic strpce korona

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 92.715.152 посета
Тренутно на сајту: 57 посетилац(a)