У борби за бољу наплату пореза биће укључени информатичари, статистичари, економисти и правници, али и институције и лица изван Пореске управе, попут банака, математичара, грађана, струковних удружења...Уско специјализована одељења у Пореској управи фокусираће се искључиво на анализу ризика а у акцији против пореских неплатиша и скривених модела за избегавање пореза биће укључени и инспектори пореске контроле и пореске полиције. Сви они заједно ће прикупљати податке са више страна потом их управити и брже долазити до фантомских предузећа и других носилаца пореских утаја. На удару ће бити угоститељски објекти, грађевинске фирме и трговина, али и естрадни менаџери и естрада, где се често плаћа на руке.
„Више лица у Пореској управи детаљно ће анализирати пореске пријаве, регистре, резултате претходних контрола, благовременост подношења пријава и исправност, те запажања инспектора у контролама. Они ће користити и податке које Пораска управа размењује с другим институцијама, банкама, државним органима, удружењима, али у обзир ће узимати и пријаве грађана. Циљ је што раније открити превару и скривене моделе с обзиром на то да се велики број фирми константно „усавршава” у избегавању плаћања обавеза. Ту је брзина веома важна јер многе фантомске фирме обично служе за само једну или неколико нелегалних трансакција”, каже извор „Блица”.
Када се погледа структура утаје пореза, готово 77 одсто се односи на избегавање плаћања пореза и дорпиноса на зараде запослених и неплаћање ПДВ. У прва четири месеца 2018. године порески полицајци пронашли су 4,1 милијарду динара утајеног пореза. Чак 47,3 одсто се односи на неплаћене порезе и доприносе које су послодавци остали дужни радницима, а 29,4 одсто на неплаћене ПДВ према држави. Током 2017. године откривено је 11 милијарди динара утајеног пореза. Порезници су тада поднели скоро 1.600 кривичних пријава. У Пореској управи кажу за „Блиц” да су, између осталог, фокусирани на прецизнију идентификацију високоризичних обвезника, ако и на јачање сопствених капацитета.
„У том смислу и у циљу прецизнијег одређивања високоризичних обвезника, у току је развој нових методологија које се заснивају на најмодернијим техникама анализе и обраде великих података. Реч је о „биг дата” анализама које се базирају на употреби напредних математичких и статистичких метода, а кој омогућавају да се из великог сета података из различитих извора извуку закључци о постојању ризика. Тренд коришћења овакве методологије је у порасту у свим сегментима друштва, па тако и у пореским администрацијама”, откривају у Пореској управи.
ГЗС/Блиц
