Одлука о поскупљењу струје ступа на снагу, а увећани рачуни стићи ће на наше адресе у јануару, када се и обрачунавају децембарске обавезе.

С обзиром на то да је просечан рачун за електричну енергију за домаћинства у распону од 2.500 до 3.500 динара, то значи да ће рачуни бити већи за 100 до 110 динара. Ипак, повећање цене зависи од тога колико месечно трошите и у којој тарифи завршите обрачунски период.

Киловат струје у вишој, дневној тарифи у зеленој зони код двотарифних бројила кошта 5,962 динара, док је у нижој тарифи 1,491 динар. У плавој зони киловат је током дана 8,943, а ноћу 2,236 динара. У најскупљој, црвеној зони постоји велика разлика. Дању је киловат-час 17,887, а у нижој тарифи, односно током ноћи, 4,472 динара.
Подећамо, Србија је и после последњег поскупљења струје из 2017, остала држава са убедљиво најнижом ценом електричне енергије у Европи, односно, према рачуници Министарства рударства и енергетике од последњег поскупљења, које је било пре две године, далеко испод цена у региону.

Наиме, струја је за 7,2 одсто нижа него у Македонији, 18,9 одсто него у БиХ, 24 одсто него у Албанији, 35,8 одсто него у Бугарској, 79,97 одсто него у Хрватској, 85 одсто него у Румунији, 125 одсто него у Словенији.
Убедљиво најскупљу струју у Европи плаћају домаћинства у Немачкој и Данској, чак 30,5 евроценти по киловат-часу. Иначе, то је највећа позната цена струје у свету.

ГЗС/ Телеграф бизнис