посла најчешће се наводе трудноћа, рађање и бабиње, затим повреде, последице тровања и деловања других спољних сила, док је трећи најучесталији узрок неко малигно обољење, пише „Телеграф“.

На одсуство са посла дуже од 30 дана, са намером да се лечи, у првих шест месеци ове године отишло је 113.840 грађана Србије, међу којима, логично, предњаче Београђани, Новосађани и Нишлије.

Према подацима РФЗО, који води статистику у циљу исплате накнаде из буџета за запослене и чије су комисије надлежне за закључивање боловања, највећи број отворен је у марту 2017. године.

У јануару је 22.854 пацијената било привремено спречено за рад, у фебруару 21.667, у марту 24.127, у априлу 22.036, у мају 22.650 и у јуну 22.542 радника – показују табеле РФЗО, у које не улазе одсуства краћа од 30 дана, за које нико у држави и не води евиденцију.

Тако је у првој половини године због трудничког/породиљског одсуства боловање отворено у укупно 32.416 случаја, (највећи број у мају – 5.758, најмањи у фебруару – 4.885).

Услед повређивања, тровања и других сличних незгода, боловање је одобрено укупно 27.243 особе, највише у марту, а најмање у јуну. Због тумора је у истом периоду одсуство са рада тражено укупно 15.004 пута, у просеку око 2.500 људи сваког месеца, кажу у РФЗО.

Ако би се број боловања до краја године дуплирао (а може да буде и већи), могли бисмо да говоримо о најмање 228.000 случајева, преноси „Телеграф“.

Танјуг / Глас западне Србије