Међутим, ништа мање вредни нису били житељи овог краја стотинама година уназад, преноси агенција РИНА.
Археолошка истраживања обављена на овом подручју доказују да историја живота сеже у изузетно далеку прошлост, у праисторијско доба, а нису је заобишли ни стари Римљани који су се овде доселили крајем И века пре нове ере. Ипак, стварни процес романизације овог простора започео је тек у И веку након рођења Христа. Муниципиум Малвесатиум је покривао територију у најближим границама Чајетине, Ужица, Бајне Баште са седиштем у центру села Висибабе.

Ливада Блашковина, Фото: РИНА

„Након освајања појединих крајева Римљани су градили путеве који би омогућавали брже кретање војске која је ишла у освајачке походе, али и развој трговине. На територији општине Пожега пронађено је мноштво налаза из раздобља касне антике, остаци архитектуре упућују на постојање живота у античко доба. Пронађено је разноврсно керамичко посуђе,оружје као и укоснице и игле које су тадашње житељке користиле у свакондевном животу“, каже за РИНУ новинар Раде Марковић који се са посебном пажњом бавио археолошким локалитетима у Пожеги.

У селу Висибабе постоји неколико археолошких налазишта, а најплодинија за истраживаче била су Крчевине, Варошиште. Постојање великог римског насеља морало је подразумевати и постојање римског гробља које су археолози пронашли на локалитету Блашковина који се налази у источном делу места Висибаба, на тераси изнад Западне Мораве. Истраживања и ископавања су извршена у другој половини 20. века, а претпоставља се да гробље датира из периода ИИ и ИИИ века. Откривени су споменици, постаменти и фрагменти надгробних споменика, али и једна камена урна висине преко једног метра са удубљењем. Налазиште припада категорији споменика културе од великог значаја, уписан у централни регистар 1983.

„Изузетан је проналазк ципуса са пољем са натписом и рељефом, на којем је представљен Атис. Од осталих налаза издвајају се остаци грађевине која је имала стране дужине око 12 м око које су лежали бројни фрагментовани остаци архитектонске пластике од сивог кречњака. Према наводима археолога за сада је регистровано 29 споменика на римском гробљу на ливади у Блашковини која је још позната под именом Зеленац“, каже Марковић.

Већина остатака живота Римљана на територији општине Пожега данас није видљива голим оком. Али, сећање на старе ратнике у селу Висибабе чува ковач римског оружја, Бато Ђокић који на оригиналан начин представља тајне римске владавине.

„Да би се урадио један римски мач потребно је уложити исто времена и труда као да са њим идете у рат, иако је он у данашње време само играчка. Мачеви се врло често користе глумци у позоришту како би на што бољи начин представили дух старих времена. Претворити усијано гвожђе у хладно оружје, поприлично је дуг процес. Сав потребан материјал проналазим у природи, трудим се да што више радим ручно, а мање да користим машине”, рекао је Бато.

У античко време овим занатом бавили су се посебени мајстори ковачи-оружари. Знало се ко кује мачеве, ко стреле, а ко прави лукове или штитове. Уз бројне друге, то је само још један доказ који показује колико је била развијена цивилизација старих Римљана и да поколења кроз векове од њих могу много да науче.

РИНА / ГЗС