Све и да се Вучић повуче, шта онда? Ово је 5 кључних изазова за опозицију и грађанске протесте 



 


Све и да се Вучић повуче, шта онда? Ово је 5 кључних изазова за опозицију и грађанске протесте
02.04.2019 08:10 | 0 коментар(а)



Све и да се Александар Вучић сутра повуче и све и да буду расписани неки “слободни избори”, како год их дефинисали,

грађанска опозиција болује од старих бољки које мора под хитно да лечи уколико планира да постане респектабилна политичка сила у Србији каква данас јесте.

То је закључак до којег је „Блиц” дошао на основу резултатата истраживања "SeConS Grupe" за развојну иницијативу уз подршку "Friedrich Ebert" фондације, које је спроведено на учесницима градјанских протеста у Београду.

Без решавања следећих 5 кључних проблема грађанска опозиција не може да рачуна на дугорочан, одржив изборни успех, без обзира на изборне услове.

“Слободни избори” нису никакав гарант изборне победе. Уосталом, зар није Томислав Николић дошао на власт на слободним изборима? А тиме посредно и СНС.

1) Колико опозиција привлачи старије гласаче?

Према истраживању, чак 80 одсто учесника протеста има до 50 година. И управо ту је први велики проблем: иако се не може очекивати да грађани старији од 50 година учествују у демонстрацијама у истом броју као млађи део популације, ипак је оправдано питање колики је домет опозиције медју старијим бирачима, који су већина у Србији.

Према подацима Републичког завода за статистику, у земљи живи укупно 5.923.734 пунолетних грађана, с тим што је оних од 18 до 50 2.864.237, а оних старијих од пет деценија 3.059.497.
Осим тога, значајан број млађих од 50 година заправо живи и ради у дијаспори, и даље су у бирачким списковима, али не гласају, па је питање шта опозиција на изборима може против Вучићевог бастиона међу старијим бирачима.

Широк захват међу старијима од 50 година је неопходан ако неко жели на власт путем избора.

2) Како привући широке бирачке масе?

Други проблем грађанских протеста је истовремено, парадоксално, и његова највећа снага. Истраживање је показало да чак 58 одсто учесника има високо образовање, 40 одсто средње, а 2 одсто основно.

Ако то упоредимо са последњим пописом становништва, према којем је у Србији свега 11 одсто високо образованих, онда се може закључити да опозиција тренутно и у овом сегменту има проблем да “добаци” до већинског бирачког тела.

3) Да су сутра избори, за кога би гласали?

Више од половине учесника у протестима (55,6 одсто) уопште се не идентификују ни са једним од политичких покрета или странака који те исте протесте “баштине”.

На питање "која политичка странка, покрет или појединац на најбољи начин представљају ваше ставове и интересе" њихови одговори били су "нико" (28,8) и "не знам" (26,8).
На свом имиџу посебно треба да поради Савез за Србију који би требало да је стожер окупљања опозиције, а с којим се политички идентификује тек 2,9 одсто испитаника.

4) Десно, лево, нигде мога стана

Идеолошко размимоилажење чланица СзС није тајна: свако мало чују се замерке да неко неће с неким да шета, неко с неким не жели да "руши власт", нечије методе политичке борбе једнима одговарају, другима не, и тако у недоглед.

Како се избори буду приближавали ово ће бити најслабија карика опозиционог блока јер је истраживање показало да је идеолошки несклад између учесника протеста огроман. Буквално су скоро равномерно распоредјени на скали од крајње левице до крајње деснице.

Пример за то је и драстично мимолилажење када је Косово у питању, па су неки од учесника протеста за поделу, неки за замрзути конфликт, неки за Косово у Србији... Ниједна опција не односи превагу.

Слична ситуација је и са Европском унијом. Већина јесте за чланство, али скоро трећина је за балансирање између ЕУ, Русије и других великих сила, а чак петина њих нема одговор.

5) Да је постојао Твитер за време Слобе...

Често може чути, што у шали што у збиљи, "да је било Твитера за време Слобе, он никада не би пао". Поента приче је, заправо, активизам који је сведен на место у фотељи, за рачунаром, смартфоном, али не и на конкретан активизам и конкретне градјанске акције.
Зато је и велико је питање која и каква снага би сва ова дијаметрално супротна мишљења и под којом "капом" могла да окупи, нарочито имајући у виду да су ти који шетају мањина, да су у односу на просечног бирача образованији, и да није могуће тек тако утицати на њихове ставове.

Проблем активизма

Како се често може чути, што у шали што у збиљи, "да је било Твитера за време Слобе, он никада не би пао". Поента приче је, заправо, активизам који је сведен на инертност, односно за место у фотељи, за рачунаром, телефоном, али не и на улици и у спремности да се предузму конкретне акције.
Истраживање је показало да су, осим учествовања у протестним шетњама, основни методи градјанског активизма данас медју учесницима протеста потписивање петиција и дељење, лајковање и “фејвовање” садржаја на друштвеним мрежама.

ГЗС/Блиц









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 123.615.239 посета
Тренутно на сајту: 133 посетилац(a)