Ирена Вујовић и навела да држава први пут има јасну стратегију и да интензивно ради на решавању тог вишедеценијског проблема. Вујовић је за Танјуг рекла да се у Београду с времена на време бележи прекомерно загађење, али да је квалитет ваздуха у престоници чак и бољи него ранијих година.
’’Не можемо променити квалитет ваздуха у једном дану или години, то је дуготрајан процес за који су потребна средства и време за реализацију. Важно је да смо кренули и да имамо план за решавање тог проблема како бисмо сваке следеће године имали што бољи квалитет ваздуха’’, нагласила је Вујовић.

Подсетила је да је држава ове године давала субвенције за замену котларница у јавним установама широм Србије и изразила уверење да ће то променити слику у многим градовима у којима је ранијих година бележено прекомерно загађење.

Када је реч о квалитету ваздуха у Београду, Вујовић напомиње да не треба пратити разне неверификоване апликације и истиче да је ваздух у Београду квалитетнији него ранијих година.

Напомиње да су највећи загађивачи котларнице на угаљ или мазут и индивидуална ложишта у домаћинствима и наводи да је држава заједно са локалним самоуправама ради и на решавању тог проблема и да даје субвенције грађанима за замену котларница.

’’То јесу највећи загађивачи и апелујем на грађане да, уколико су у могућности, промене начин грејања и пређу на еколошки прихватљивије енергенте. Онима који то нису у могућности трудићемо се да дајемо субвенције’’, каже Вујовић.

Када је реч о проблему аерозагађења, наводи да су ове године издвојена значајна средства за пошумљавање и да ће бити засађено 150.000 садница на 420 хектара површина.

’’Поједини градови и општине су то већ учинили, док ће остали то учинити током новембра и децембра када је сезона садње, а наставићемо истим темпом и следеће године’’, наглашава министарка.

Велики загађивачи су, додаје, и возила због чега је, како каже, издвојила 150 милиона динара за субвенционисање хибридних и еко возила.

’’Одзив је био сјајан што говори да су грађани променили свест и да желе да допринесу бољем квалитету ваздуха и животне средине’’, наводи Вујовић.

Указује и да се спроводи пројекат чишћења историјског отпада из фабрика које су биле приватизоване или у стечају, а из којих, како каже, никада у потпуности нису уклоњене хемикалије и опасни отпад.

Како каже, опасни отпад биће уклоњен из фабрика као што су Икарбус, Рафинерија нафте Београд, Прва петолетка, Електроиндустрија Ниш...

’’Морамо да будемо уједињени, ово је заједничка борба која није лака и не може да се спроведе за кратко време, али садашња власт је, у односу на претходне, одвојила значајна средства и да је то отпочело’’, истиче Вујовић.

Најављује да ће до краја године бити усвојен и Програм квалитета ваздуха заједно са Акционом планом за период 2022-2030 и истиче да Србија први пут добија такав документ, као и да је одржано неколико конференција у којима је учествовала шира јавност како би тај програм био израђен на што бољи начин.

’’Очекујемо ускоро још једну јавну расправу, а након тога и да га усвоји Влада Србије. Када програм буде израђен, знаћемо тачно колико су нам средства потребна, у ком временском периоду можемо нешто да урадимо, како бисмо побољшали квалитет ваздуха у Србији до 2030. године’’, наводи Вујовић.

ГЗС / Танјуг