Предлогом буџета за следећу годину ресору заштите животне средине предвиђено је 27 одсто више новца. Сав "вишак" ће бити усмерен у буџетски фонд, па ће он заправо бити већи 45 процената.

Србија, баш као и остале земље света, покушава да се окрене циркуларној економији, чији је принцип коришћење ресурса тако да се отпад елиминише. Уколико би овај заокрет заживео, само у сектору пластичне амбалаже отворило би се 2.000 нових радних места и створило близу 160 милиона евра бруто додате вредности.

Ови подаци су се чули на конференцији "Управљање отпадом у контексту климатских промена", у организацији ГИЗ и Министарства заштите животне средине.

„Највеће повећање ћемо имати у подстицајима за рециклажну индустрију. Годинама рециклери, нарочито они који се баве опасним отпадом, могу да прикупе више него што раде, али држава нема новца да их подржи. Ако хоћемо да се очисти држава, морамо да им помогнемо. И то је питање циркуларне економије. Прво морамо да сакупимо отпад, па да видимо како ће се искористити", рекао је министар заштите животне средине Горан Триван.

Србија припрема и нова решења кроз Закон о управљању отпадом.

„Законом ћемо питање пластичних кеса спустити на локални ниво. Они сносе одговорност за управљање животном средином. Посветићемо пажњу фармацеутском отпаду. Предузећа која се баве отпадом, а огреше се о прописе, неће моћи да поново добију дозволу да се баве тим послом", истиче Триван.

Анализе показују да се у Србији, у сектору пластичне амбалаже, годишње генерише 16 килограма отпада по становнику. Од тога се рециклира свега 22 одсто. У ЕУ се генерише чак 32 килограма по становнику, али се рециклира 43 процента. Када је реч о отпаду хране у Србији, свега један одсто се поново користи на храну за животиње, биогас, компост, донације банкама хране.

ГЗС/еКапија