Деветочлана оцењивачка комисија
водећих српских стручњака за ракије,
на челу са професором Пољопривредног
факултета у Земуну др Нинославом
Никићевићем, доделила је Тасићевој
препеченици 19,14 бодова.
- Србија има око 40 милиона стабала
шљива али је све мање пожегаче и црвене
ранке које дају врхунске ракије, за 19
бодова и више. Ипак, достојна замена
јесу ваљевка, чачанска родна и, нарочито,
чачанска лепотица која даје сјајну
ракију. Са бројним ракијама које заслужују
велику златну медаљу, дакле више од
18,50 бодова, Србија би могла да пороби
Европу у погледу квалитета алкохолних
пића, али смо сами криви што није тако
– рекао је професор Никићевић у паузи
оцењивања.
Право учешћа у овогодишњој смотри
стекло је 38 ракија које садрже између
40 и 55 процената алкохола а заузеле су
неко од прва три места на 12 регионалних
смотри у Републици Српској, Србији и на
Космету током 2012. године. Најстарија у
овој конкуренцији била је ракија Химза
Мушовића из Пријепоља, печена 1970 године,
а власник најмлађе је Зоран Јаношев из
Јасенова, који је са тек произведеном
препеченицом рода 2012. успео да се пласира
у врх регионалног такмичења.
Иза Тасића, међу најбољих десет
за прошлу годину сврстали су се
прошлогодишњи победник Јовица Малиновић
из Градишке у Републици Српској (19,05
бодова), затим Миодраг Тановић из Брежана
(19,02), браћа Томашевић из Пријепоља
(18,96), Драгослав Прокић из Забојнице и
Александар Вићентијевић из Брђана
(18,80), Милан Плазинић из Премеће (18,78),
Миодраг Никитовић из Прањана (18,72), Мирко
Гојковић из Горње Трепче (18,71) и Станимир
Минић Цане из Доње Трепче (18,65).
Комисија је по модификовановом
Буксбаумовом систему од 1 до 20 оцењивала
боју (од 0 до 1 бод), бистрину (0-1), типичност
(0-2), мирис (0-6) и укус (0-10) препеченица.
Сву узорци били су шифровани и име
победника знало се тек после отварања
коверата, а оцењивање је трајало два до
три минута по узорку при чему чланови
комисије немају право договора. За
неутралисање нервних завршетака
користили су минералну воду, воду и
млеко, млади сир и јабуке.
Професор Никићевић сматра да је
ово било такмичење за „српског оскара”
и тврди да у Србији не постоји боља
комисија од ове.
- Сви чланови су ракијске ајкуле
којима ништа не може промаћи. У комисији
нема дама јер су оне природно спутане
за овај посао, и у мојој каријери упознао
сам само пет жена оцењивача. Већина жена
не поседује један ензим, алкохол
дехидрогеназу, који потпомаже разградњу
етанола, основе свих алкохолних пића –
навео је др Никићевић.
Истраживач у чачанском Институту
и члан оцењивачке комисије, мр Бранко
Поповић, оценио је да и разлике у боји
бодованих препеченица – од безбојних
до боје коњака – сведоче о разноврсности
врхунских ракија нашег поднебља. Постоје
ли подаци о томе колико се у Србији
произведе и попије ракије од шљива?
- Годишња производња креће се од
20 до 30 милиона литара препеченице и још
толико меке. То би, дакле, било негде око
шест литара по глави становника Србије,
а они су и главни потрошачи, па само мање
количине претекну за извоз – каже
Поповић за „Политику”.
Свечано проглашење резултата
уследиће током априла, у Институту.
Директор ове научне куће, др Светлана
Пауновић, саопштила је да ће ова смотра,
која заслужује да се назове првенством
Србије за шљивовицу, постати традиција,
јер подстиче такмичарски дух међу
произвођачима националног аперитива
и тиме подиже квалитет ракија.
Гвозден Оташевић
Политика