Просечан Србин поједе 16 килограма купуса годишње, Американац 25 



 

Просечан Србин поједе 16 килограма купуса годишње, Американац 25
14.09.2018 10:25 | 0 коментар(а)



Мрчајевци - „Купусијада” ће и ове године у најчувеније село Шумадије привући бројне госте из прека и далека, неспремне да се одупру овој српској посластици из ћупа.
Мрчајевци, поље под купусом, фото Г. Оташевић

Чар јој даје кисели купус по којем се ређају говедина и овчетина, сланина и свињске ногице, лорбер, бибер у зрну, сушена црвена паприка и кесица алеве, и све се ниже у земљани лонац облепљен изнутра богатим слојем свињске масти, за коју многи стручњаци последњих година тврде да и није тако лоша, и да је без доказа доспела на црну прехрамбену листу.
Сви ћемо, надамо се, пробати ту кувану чаролију, мада би ваљало знати и шта научници веле о купусу.

Др Бранислав Влаховић, редовни професор Пољопривредног факултета у Новом Саду и својевремено предавач на Агрономском факултету у Чачку у својој студији „Тржиште агроекономских производа” (2010) бележи, поред другог...

„Купус је врло популарно поврће високе биолошке и ниске енергетске вредности, без иједног промила холестерола и са свега 0,18 одсто масти. У свету се гаји на три милиона хектара од чега је трећина на простору Кине, одакле долази више од половине светске производње. Највећи потрошач су Сједињене Америчке Државе са 25 килограма по становнику годишње, а следе Русија, Кина, Немачка и Холандија. Светски просек је 10 килограма.

Радионица за кишељење купуса у околини Чачка, фото Г. Оташевић

У Србији, купус се гаји на 21.000 хектара дајући 13 тона по једном хектару, што је двоструко испод европског просека. У структури производње поврћа купус је у Србији други иза кромпира, са укупним приносом од 290.000 тона или 39 килограма по становнику наше државе. У европској производњи Србија учествује са мање од три одсто, и на деветом је месту.

Регионално посматрано највећа производња долази с подручја града Београда, односно приградских општина наше престонице. Српска потрошња је 16 килограма по становнику што је, дакле, изнад светског просека. Извозимо у 12 земаља света, највише у Русију, укупно 2,5 хиљаде тона или у новцу за 600.000 долара”.
Однедавно почивши, редовни професор Агрономског факултета у Чачку др Радош Павловић, предочио нам је у разговору пре две и по године да је још 1952. у купусу откривен витамин „у”, благотворан против чира на желудцу, додајући да се у чачанском крају највише сади хибрид браво који даје и по стотину тона на хектару. И, што је посебно за дику, да се већина ратара на овом подручју одлучила да примењује највиши степен технологије у производњи, па зато по приносима и не заостају за колегама из ЕУ.

ГЗС/ Г. Оташевић











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 58.623.593 посета
Тренутно на сајту: 97 посетилац(a)