Чар јој даје кисели купус по којем се ређају говедина и овчетина, сланина и свињске ногице, лорбер, бибер у зрну, сушена црвена паприка и кесица алеве, и све се ниже у земљани лонац облепљен изнутра богатим слојем свињске масти, за коју многи стручњаци последњих година тврде да и није тако лоша, и да је без доказа доспела на црну прехрамбену листу.
Сви ћемо, надамо се, пробати ту кувану чаролију, мада би ваљало знати и шта научници веле о купусу.

Др Бранислав Влаховић, редовни професор Пољопривредног факултета у Новом Саду и својевремено предавач на Агрономском факултету у Чачку у својој студији „Тржиште агроекономских производа” (2010) бележи, поред другог...

„Купус је врло популарно поврће високе биолошке и ниске енергетске вредности, без иједног промила холестерола и са свега 0,18 одсто масти. У свету се гаји на три милиона хектара од чега је трећина на простору Кине, одакле долази више од половине светске производње. Највећи потрошач су Сједињене Америчке Државе са 25 килограма по становнику годишње, а следе Русија, Кина, Немачка и Холандија. Светски просек је 10 килограма.

Радионица за кишељење купуса у околини Чачка, фото Г. Оташевић

У Србији, купус се гаји на 21.000 хектара дајући 13 тона по једном хектару, што је двоструко испод европског просека. У структури производње поврћа купус је у Србији други иза кромпира, са укупним приносом од 290.000 тона или 39 килограма по становнику наше државе. У европској производњи Србија учествује са мање од три одсто, и на деветом је месту.

Регионално посматрано највећа производња долази с подручја града Београда, односно приградских општина наше престонице. Српска потрошња је 16 килограма по становнику што је, дакле, изнад светског просека. Извозимо у 12 земаља света, највише у Русију, укупно 2,5 хиљаде тона или у новцу за 600.000 долара”.
Однедавно почивши, редовни професор Агрономског факултета у Чачку др Радош Павловић, предочио нам је у разговору пре две и по године да је још 1952. у купусу откривен витамин „у”, благотворан против чира на желудцу, додајући да се у чачанском крају највише сади хибрид браво који даје и по стотину тона на хектару. И, што је посебно за дику, да се већина ратара на овом подручју одлучила да примењује највиши степен технологије у производњи, па зато по приносима и не заостају за колегама из ЕУ.

ГЗС/ Г. Оташевић