горњомилановачке варошице Рудник приликом формирања тима за спортско обарање руку, а о чему постоје назнаке већ неко време.

Арнаудов је изразио жељу да се опроба у тој старој народној вештини и „чистом” спортском изазову старом колико и сам људски род, што потврђује тезу да у нашем окружењу живе људи који припадају сваком времену, а не само садашњем, савременом.

Неки, садржајни, а потпуно ненаметљиви, без којих се у неким сегментима живота не може, од рада на себи и свом образовању и стручном усавршавању, нису стигли да искажу све оно са чиме располажу, када су у питању спортске вештине, а последица су задржаног „духа детета” у себи.

Амбициозан и послован какав је, Митко поседује моћ за коју не бисмо претпоставили да је има на први поглед, поготово када се угледа у радној верзији, оделу и комуникацији са људима.

Он је, како каже, рекреативно обарао руке још док је живео у родној Ђевђелији, где се ретко ко коме је био познат и тај аспект, усуђивао да седне и одмери снагу „мишице” са њим.

„У Македонији док сам живео сам врло често обарао руке, у разноразним неформалним дружењима и окупљањима. Ишло ми је то некако. И брат и ја смо из спортске породице, отац је завршио Факултет за спорт и физичко васпитање, вероватно да и то има неке везе. Ако дође до такмичарских изазова, није наодмет да проверим како сад стојим”, нашалио се за Глас западне Србије Арнаудов.

Услов за формирање тима је група од минимум седам-осам чланова, казао је недавно председник Савеза за спортско обарање руку Ненад Смиљковић.
На Руднику су задовољни сваким „појачањем” тима, а све би требало да буде готово и познато до краја августа.

„Свако ко дође са стране је добродошао, заједно смо јачи. Рудник привлачи и људе са стране што је лепо, надам се само да тај ентузијазам који сад постоји везано за обарање руку неће јењавати”, каже један од спортиста потеклих из варошице, кошаркаш Бошко Милосављевић.

Митко је, иначе, као политиколог, био и саговорник портала Гласа западне Србије, недавно када је било реч о аутономији, касније и аутокефалији Македонске православне цркве – Охридске архиепископије.

ГЗС