Нова анализа НАЛЕД-а и компаније PwC показала је да жене без власништва над станом или кућом теже остварују економску независност, и даље је у селима присутна свест да нису део родитељског дома, па се одричу права на удео или наследство.

НАЛЕД наводи да стицање некретнина отежава чињеница да жене у Србији у просеку имају за око 8.000 динара ниже плате од мушкараца, а на селу је свака друга формално незапослена и њих само 7,4 процената поседује земљу.

“У селима је тек свака шеста жена уписана је у катастар, док је на нивоу целе Србије свака четврта жена власница или сувласница некретнине, а власништво на непокретности је важан предуслов да буду самосталније и да, примера ради, на основу те некретнине подигну кредит и започну сопствени посао - изјавила је кординаторка Савеза за имовину и урбанизам и саветница за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Јасмина Радовановић.

Жене су чешће власници некретнина него 2018. године што је, наводи НАЛЕД, ре резултат Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова из јула 2018, на којим је инсистирао НАЛЕД.

“Уведена је аутоматска регистрација заједничког власништва над некретнинама стеченим у браку, осим ако се ради о посебној имовини једног од супружника када је потребно да такву имовину супружник индентификује у изјави овереној код јавног бележника”, каже она.

Додаје да је видљивост оба супружника као власника непокретности у евиденцији катастра пружа додатну заштиту како власницима непокретности тако и трећим лицима у случају располагања.

Укупно у Србији је готово 25 милиона евидентираних непокретности од чега даме поседују у целости или имају удео у 6,43 милиона, наводи НАЛЕД а како се додаје жене су уписане као једине власнице 13,95 процената некретнина, а као сувласнице у око 12 процената.

Стан у Србији поседује око четвртина мушкараца, док је проценат жена са станом 14,6 процената.

ГЗС/ Танјуг