Југославије, у којој је погинуло 500 партизана. На комеморацији су положени венци Владе Србије, Општине Пријепоље, СУБНОР-а и борачких организација из земаља и места чији су борци изгинули у одбрани партизанске болнице у Пријепољу.
Члан Републичког одбора СУБНОР-а Србије Милан Лучић изразио је захвалност делегацијама које су дошле да се поклоне палим жртвама. Он је указао на чињеницу да у Пријепољу постоји осам споменика који указују на Пријепољску битку и да је највећи број њих у прилично девастираном стању. Лучић је апеловао на надлежне да на Спомен комплекс “4. децембар” бронзаним плочама са именима палих бораца, замене мермерне полоче које су постављене пре девет година на којима нема великог броја имена погинулих учесника битке.
Председник Општине Пријепоље Владимир Бабић је, у обраћању рођацима погинулих партизана у Пријепољској битци и грађанима, изразио жаљење што на годишњицу битке није било представника Восјке Србије и суседних држава, чији су становници некада гинули на овом простору за исте циљеве и идеале.
– Најмање што можемо јесте да дамо све од себе, и тежимо да наше окружење у све три новонастале државе учинимо бољим за живот. Да поштујемо једни друге, заједнички градимо добре односе и идемо ка бољој будућности – рекао је Бабић.
Државни секретар у Министарству за рад, борачка и социјална питања Зоран Адрић је навео да држава неће дозволити прекрајање историје.
– Никаква ревизија историје у свету и код нас у земљи нема историјско утемељење, срамна је и бесчасна. Нема победе у Другом светском рату над нацизмо и фашизмом без датих живота бораца Црвене армије и свих припадника Народно ослободилачке борбе и партизанских јединица Југославије – истакао је између осталог Андрић.
Пријепољска битка отворила је Шесту непријатељску офанзиву, у немачкој историографији названу “Операција Кугелблиц” , која је, по употребљеним снагама, била највећа антипартизанска акција 1943. године.
Операција је трајала од 4. до 16. децембра у Рашкој области и источној Босни. Против 12.000 партизана из Друге пролетерске и Пете крајишке дивизије, било је ангажовано 75.000 Немаца из Вермахта и СС-а, припадника Бугарске војске, четника, а у нападу је учествовала и 369. легионарска дивизија Вермахта коју су попуњавали регрути из Хрватске.
ГЗС/ ПП Медиа
