једног од најзначајнијих представника модерне српске прозе.

Роман је прича о двојици новинара и њиховом освајању слободе у Србији од краја двадесетог века, у земљи која се распада и где су старе вредности пале, а нове се нису успоставиле, па до данашњих дана.

Аутор Владан Матијевић је рекао да се у новом роману бавио слободом и неслободом изражавања.

„Разматрао сам слободу и неслободу изражавања, притом сам говор представио као начин да се оствари слобода, али и као средство за спутавање слободе другог", рекао је Матијевић поводом објављивања нове књиге.

Владан Матијеви, аутор романа „Слобода говора"

Он је истакао да главни јунаци романа трагају и теже ка слободи, у томе истрајавају или се предају, упадају у замке у којима остају заробљени или из њих излазе на нечастан начин.

„Време у којем живе, системи који се мењају, страхови и фрустрације отежавају им ту борбу и напоре да успоставе нормалну комуникацију са светом. Овај роман о двојици новинара, али и њиховим колегама из редакције, може се читати као трилер и као друштвена хроника, као документаран и као апсурдан", рекао је Матијевић.

Уредник књиге Дејан Михаиловић у осврту на роман наводи да „Слобода говора” од самог почетка увлачи читаоца у атмосферу новинарског посла и његовог преплитања са политичким интересима до највиших структура власти.

Михаиловић наглашава да је нови роман Владана Матијевића прича о мистериозном нестанку новинара Саше Чомског и његовом пријатељству од студентских дана са колегом Владимиром Филиповићем, и да се чита се као најузбудљивији трилер.

„Али иза тог заплета крије се опора слика ерозије свих вредности, издаје, погубних подела и судбине новинара и српског друштва уопште у три последње неславне деценије. У антологијском поглављу „Пријатељи”, у готово филмском ритму, језгровито и непоштедно изнесена је кратка историја нашег пропадања, а да истовремено није нарушен романескни набој нити занемарен развој односа два главна лика, једног промашеног и једног усправног човека", навео је Михаиловић.

Писац ће на крају навести читаоца да се са неверицом запита: да ли стварност утиче на медијску сцену или заправо медији креирају стварност, да ли је могуће да догађаји који се описују у новинама тек по њиховом објављивању прелазе у реалност. А колико та реалност може бити фантастична, открива се у завршници романа.

Слобода говора је седми роман Владана Матијевића, укупно тринаеста књига. За претходне књиге је добио више значајних награда и признања за књижевност у Србији.
Добитник је Андрићеве награде за најбољу књигу прича 2000. године, Нинове награде за најбољи роман 2003. године, награда Меша Селимовић, Борисав Станковић, Исидора Секулић, Кочићево перо, Кочићева књига, Данко Поповић, Стеван Сремац, као и награде Рамонда Сербика за целокупно књижевно дело и значајан допринос књижевности и култури.

Владан Матијевић је рођен 1962. године у Чачку, где и данас живи.
Запослен је у Уметничкој галерији Надежда Петровић у Чачку као уредник издавачке делатности, при којој објављује ликовну критику и есејистику у едицији Равнотежа.

ГЗС