суботом и недељом, јер им је у ово доба драгоцен сваки минут проведен у пољу. То је за Глас западне Србије саопштио Ратко Вукићевић из Гуче, власник овдашњег предузећа „Агромобил“ и највеће српске кооперативе за кромпираше која обухвата произвођаче из око 600 села.

Овај део наше земље, иначе, изузетно је значајан за ратарску производњу кромпира, јер се око 15 одсто српске продукције, која се креће до 700.000 тона годишње, одгаји управо у Моравичком округу, у атарима око Ивањице, Лучана и Гуче, Чачка и Горњег Милановца.

„Људи од нас, као дугогодишњи сарадници, захтевају да се боримо за дозволе да обрађују окућнице. Од нечега мора да се живи, потребно је да се прехранимо, иначе смо одсекли грану на којој стојимо и пропали. Моле да им се дозволи да засеју своја планинска поља, где и иначе нема много народа“ – вели Вукићевић.

Ратко Вукићевић, фото: ГЗС

„Агромобил“ увози врхунско семе кромпира из Холандије која је светски првак у овој производњи и даје га својим кооперантима. Уз средства за заштиту биља и стручне савете, све док не роди а затим од њих узима меркантилни кромпир и највећу количину извози. Таква сарадња и међусобно поверење већ деценијама дају добре резултате.

„Претходна сезона била је изузетна, скоро сваког дана из Гуче је ишао шлепер меркантилног кромпира ка великим купцима, а ових дана је потражња из трговачких фирми према нама још већа, јер нераде пијаце. Тренутно је цена меркантилног кромпира око 50 динара за килограм, део смо извезли у Црну Гору и остало нам је тек стотинак тона. Нешто ћемо причувати за Сабор трубача у Гучи, уколико га буде“ – истиче Вукићевић.

Фото: ГЗС

Он наглашава да сетва кромпира управо креће на нижим надморским висинама док ће рецимо, на висовима Голије почети тек крајем априла.

„Шта са својом њивом да ради сељак који несме да изађе из куће у суботу и недељу? Да мејлом комуницира са неким? Није му дозвољено да се удаљи 100 метара од куће иако у селу нема никога нити ће он заразити  некога, нити ће неко заразити њега, нити може да нађе неку другу радну снагу већ је осуђен да се узда у укућане и својих десет ноката. А донеће корист држави и свима нама да се прехранимо у овом недобу“.

Овај привредник стално говори да су српским произвођачима неопходне кооперативе, по угледу на Холандска удружења пољопривредника.

„Сви моји удружени произвођачи предају кромпир нама и неморају да иду на пијац, а данас пијаце ионако не раде. То је образац како се понашати у кризи и ван кризе. Роба мора бити у кооперативи, на једном месту, упакована у магацину, то препознају велики купци“.

Вукићевић описује да су земљорадници овог дела Србије изузетно забринути за своју будућност, приносе и квалитет у кромпириштима. И, додаје:

„Многи су ми рекли да су спремни да привремено ризикују слободу како би обрадили поља. Али, ни то им неће помоћи јер данас не виде коме ће на јесен продати род ако су затворене пијаце, шта један пољопривредник са Голије може да очекује“ – закључио је Ратко Вукићевић.

ГЗС