Младенци су посвећени успомени на страдање Светих четрдесет војника, младића, једног пука у граду Севастији, који су 320. године, за време цара Ликинија, прешли у хришћанство, упркос изричитој царевој забрани. Сви су били војници у римској војсци и веровали су у Исуса Христа.

Због своје вере, ови храбри хришћани су најпре бичевани, а затим и бачени у тамницу. Убрзо су изведени пред војни суд. Погубљени су бацањем у језеро надомак града. Празник је у црквеном календару обележен црним словом у спомен на њих.
На овај дан се прослављају младенци јер су страдалници били младићи. Двадесет други март је посвећен њима и због венаца којима су мученици овенчани (венчани) љубављу Христовом.

И на венчањима у цркви, на главе младенаца се стављају венци, који имају троструку симболику: царски венци - сваки човек је цар у свом малом царству у својој кући, мученички венци - јер у браку треба подносити жртве и венци бесмртне славе - у Христовом царству.

Овим се указује на то да супружници треба једно другом да буду верни, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.

Овај празник прослављају супружници у првој години брака, тачније, они који су се венчали после 22. марта претходне године.
На тај дан младенци у свој дом примају госте, који им доносе поклоне, а младе домаћице показују своје умеће и спретност.

Младенци су празник са много обичаја у српском народу. На овај дан жене устају рано и месе четрдесет колачића, који се називају младенчићи, и симболизују дуг, срећан и сладак живот. Младенчићи се премазују медом, домаћице их нуде деци и свима који дођу у кућу пре подне.

Посећивање младенаца и доношење поклона, обичај је модерних дана, који је настао у граду, али га је и село веома брзо прихватило. Сматра се да би на Младенце требало да дођу сви они који су били на свадби, али ипак тог дана у госте долази само најужа породица и пријатељи.

Извор: Курир