реализовани су сви планирани бетонски радови за тунел темељног испуста и тунел за водоснабдевање. У први (дужине 120 метара) лани је уграђено 650 кубика бетона као и челични цеводод пречника 1.400 милиметара кроз читав тунел, а преостало је да се ове године угради још 146 кубика бетона. У тунелу за водоснабдевање, у делу од инјекционе завесе, постављен је челични цевовод у дужини од 80 метара, пречника 1.500 милиметара, уграђено 440 кубика бетона и за 2019. планирано још 65 кубика.

То је за агенцију РИНА изјавио Зоран Бараћ, директор ЈП „Рзав” из Ариља, напомињући да је у најдужи, опточни тунел (240 метара), прошле године уграђено 1.400 кубика бетона а да је за ову планирана, рачунајући тунел, улазну грађевину и део колена шахтног прелива,уградња још 4.300 кубика.

„У 2018. години на читавом градилишту реализовани су радови у износу од 271.637.748 динара, а било је планирано 366.594.721 динар” - наводи инжењер Бараћ.

Брана и акумулација у Сврачкову узводно од Ариља данас су највећа инвестиција у овом делу Србије (62 милиона евра), а Бараћ описује и невоље с којима се суочавају градитељи:

„Кључан проблем у реализацији овог капиталног објекта је недостатак прoјектне документације за трајну заштиту косина – комплетне леве обале. Овде имамо веома сложену и захтевну геологију. То је условило и довођење у питање реализацију пројектованог решења из Главног пројекта, слапишта и прелазне деонице. Овом проблему смо последњих месеци озбиљно приступили, радимо додатне истражне радове а сви учесници у послу - „Енергопројект – Хидроинжењеринг”, Институт за водопривреду „Јарослав Черни” и Грађевински факултет из Београда као и извођач радова „Хидротехника – Хидроенергетика” су максимално ангажовани у превазилажењу проблема. Код свих преовладава став да ће се наћи рационално техничко решење које неће угрозити рокове градње”.

ГЗС / РИНА