и обиман и да је усмерен пре свега ка очувању радних места, смањењу губитака али и јачању ликвидности целе привреде.
Он је навео и да је цео пакет мера направљен тако да држава највећи терет кризе преузме на себе јер је довољно економски снажна као и да је жеља да се из кризе изађе са што мање последица.
Колико су мере озбиљне, говори и податак, нагласио је он, да је реч о укупном износу од 5,1 млрд ЕУР односно 608,3 милијарди динара.
„ То је 50% нашег годишњег буџета, односно 11% нашег БДП-а“ - казао је Мали.
Према његовим речима два су основна циља ових мера – да се охрабре предузећа да не отпуштају раднике и да се са друге стране подржи максимално економија земље.
„Око 900.000 људи ће добити исплату минималне зараде од државе. Сва та мала и микро предузећа, занатлије, таксисти, обућари, фризери, који имају сада затворене радње држава је сада рекла: ми ћемо вашим радницима исплатити минималне зараде. То је нешто мало изнад 90.000 динара, односно око 750 ЕУР, по раднику“, казао је Мали.
Прецизирано је и да би исплате требало да уследе после 1. маја.
У програм, нагласио је, улазе само они привредни субјекти који нису отпустили више од 10% радника након 15. марта, датума када је проглашено ванредно стање у Србији.
То што држава даје новац за запослене, објашњава, не спречава послодавца да исплати своју планирану зараду запосленом, наравно, ако има средстава. Оно што држава исплаћује, може бити само додатак на ту суму.
Он је додао и да је намера да сума која је намењена за исплату радницима буде исплаћена на наменски рачун предузећа па преко тога директно радницима, како не би дошло до неких злоупотреба.
Подсетио је да се тај економски замах и раст осетио у првим месецима ове године, те је тако забележен раст БДП од 6,5% у јануару ове године, док је Републички завод за статистику изашао са податком и да је индустријска производња у фебруару забележила раст од 7,6 % у односу на исти период прошле године.
Министар је нагласио да је један од највећих захтева привредника било и ослобађање од плаћања пореза на зараде и доприносе, чему се и изашло у сусрет.
„Један од највећих захтева привредника је био да их ослободимо пореза на зараде да би исплаћивали нето зараде. Дакле мере се уклапају једна у другу а цео план је да се сачувају тешко стечена радна места“, рекао је Мали.
Он је прецизирао да о обиму ове мере довољно говори податак да ће држави само по овом основу не уплаћивања пореза и доприноса недостајати око 161 милијарди динара, односно 1,3 млрд ЕУР.
Као трећу, не мање значајну меру, министар је навео и издвајање и 2,2 млрд ЕУР за кредитну подршку привреди и очување ликвидности.
Реч је о суми од око 2,2 млрд ЕУР, од чега ће око 200 мил ЕУР бити издвојено за кредите које ће одобравати Фонд за развој Републике Србије по минималној камати од 1%, док ће преостала сума бити намењена за гарантовање кредита које ће предузећа добијати од пословних банака, како би банке смањиле ризик од могућег невраћања позајмице.
И последња мера, уплата 100 ЕУР на рачун сваког пунолетног грађанина у Србији, биће реализована по истека ванредног стања.
„То ће се догодити одмах након укидања ванредног стања, пар недеља после тога. Наша жеља је да држава уплати на рачун сваког пунолетног грађанина сто евра у динарској противредности, да подигнемо оптимизам и да сви заједно јединствено и солидарно прођемо кроз кризу, да покажемо економску снагу а као треће добро је и што ће тај новац завршити у потрошњи, јер ће отићи на куповину произведене робе“, објаснио је министар.
ГЗС/еКапија
