домаћинству на селу. Хладније време погодује лакшој обради меса па се из тог разлога свињокољ најчешће обавља у новембру и децембру.

“Кад се заврши са јесењим пословима на имању ми се посветимо припреми меса. Свиња намењена за клање се најчешће храни преко целе године . Ако почетком марта убацимо прасе у лагани тов има сасвим довољно времена да до децембра достигне 200-230 килограма . У том периоду товљеник ће просечно конзумирати око три килограма хране дневно, трошкове исхране смањује употреба траве или детелине у исхрани током летњег периода. Такође могу се користити помије, стари хлеб и све што нам претекне од хране као и све из баште што је вишак“, објашњава касапин Драган Рељић.

Драган Рељић, фото: ТопПрес

Месо свиње која се храни на тај начин много је квалитетније и неупоредиво укусније од меса које можемо купити по месарама и трговинама, тврде домаћини. Рачуница је јасна у њиховом одгоју јер од товљеника искористе преко 80 одсто.

„Од свиње коју редимо на свом газдинству скоро да се ништа не баца. Део меса иде на сушење, део у шницле за замрзивач а оно што није погодно за то самеље се и од тога се прави кобасица и мало млевеног меса за сарму или пуњену паприку. Исто тако део сланине иде на сушење а остатак у казан где се топи маст и праве чварци. Од изнутрица се прави кавурма осим дебелих цреваца која иду на сушење“, рекао је Рељић.

На тај начин обезбеди се храна целој породици што је за домаћинство на селу велика уштеда.

ГЗС/ ТопПрес