То је љубав, то се воли: Двојица браће из Чачка од детињства заљубљени у „фиће", сада имају несвакидашњу колекцију

Чачак - Много је аута, али само једна је фића. И док се други четвороточкаши возе,

популарни фијатов модел се искрено воли. Ово ће вам рећи сви љубитељи овог малог аутомобила који је својевремено био понос бивше Југославије. Произведен у Крагујевцу био је омиљено превозно средство многих породица, а браћа Његош и Будимир Трмчић из села Јежевица код Чачка, од малих ногу заљубљени су у фићу и зато се ретки примерци могу видети у њиховој гаражи, преноси агенција РИНА.

Трмчићи од старе фиће праве чувају од заборава/ Фото: РИНА

„Одрасли смо у фићином комбију, тата нас је свуда возио, играли смо се у њему и то је наша најлепша успомена из детињства. Тако се и родила искрена љубав према тим аутомобилима. Комби је после тата продао, а код нас је остала велика жал. Чим смо стасали пожелели смо да имамо своју фићу. Волимо што су једноставни, добро направљени, лако се поправљају сређују. Механика је чудо“, почиње Његош своју причу за РИНУ.

Дуго су трагали, али фићу нико продавао није. Возио ју је још увек само по неки пензионер, а остале су отишле на старо гвожђе пре него што су Трмчићи успели да дођу до њих. Међутим, да ко чека тај и дочека показало се и у њиховом случају, јер је у селу Адране на њих чекао прави времешни лепотан.

„Мислили смо да је пред пропадањем, али кад смо дошли видели смо да је фића у одличном, чак и возном стању. Деда у чијем власништву је била, купио ју је 1977.

године и он је био једини власник. Фићу је чувао као очи у глави, није је возио по киши, никог није хтео да вози ни позади. Ми смо је дотерали кући, исполирали и она код нас заузима посебно место. Исто је пазимо као и тај деда и не извозимо је нигде по киши, јер не желимо да његов труд који је трајао преко четири деценије буде узалудан“, каже овај љубитељ фића из Јежевице.

Момци који су одрастали у фићином комбију/ Фото: РИНА

Након те прве, како каже Његош, потрага је кренула на боље па су убрзо набавили и остале аутомобиле који се сада налазе у њиховом домаћинству.

„Где год одемо питамо да ли има нека фића. Другу смо случајно пронашли у Зрењанину, а онда смо успели да купимо и четири фиће у једном селу код Владичиног Хана, није нам било тешко да одемо до тамо. Наша потрага се и даље наставља, иако се супруге мало буне због толико фића у дворишту, ми не одустајемо од нашег хобија“, рекао је кроз осмех Његош.

Фиће из дома Трмчића често иду на бројне „фићијаде“ које се одржавају широм Србије, међутим ако је кишан дан аута се не извозе – да не покисну. Ето, толика је љубав ових Чачана према малом аутићу из бивше Југе.

РИНА (ГЗС)