грађанима Чачка на тему загађења ваздуха. Његово саопштење преносимо у целости:
“Као народни посланик и члан Одбора за заштиту животне средине имам потребу да се обратим грађанима Чачка у вези тренутно најактуелније теме, загађења ваздуха. Колико год било непопуларно причати на ову тему у овом тренутку, јер су проблеми очигледни, осећам обавезу да не останем по страни и да истакнем неколико чињеница.
Прво, ваздух није задовољавајућег квалитета и то је неоспорно. Друго, ваздух није лош од “јуче” како би одређене интересне политичке групације хтеле да представе. Квалитет ваздуха је одувек проблематичан у зимским месецима, доминантно због тога што се индустријским загађивачима придодају и индивидуални грејни системи. То што данас више причамо о овој теми (што је добро), последица је мониторинга који је увела Агенција за заштиту животне средине у претходних неколико година и све већег броја индивидуалних мерача квалитета ваздуха који када се прикључе на интернет постају извор информација које прикупљају различите апликације попут АирВисуал-а. То не значи да је ваздух био добар пре увођења мониторинга, може бити само обрнуто, а објаснићу и зашто.
Град Чачак је након изградње Топлане Љубић кеј изградио још 3 топлане на природни гас (Винара, Шумадија и Градска топлана), захваљујући чему је угашен значајан број котларница на мазут и лож-уље. Такође, 2018. године је пуштена у рад гасна котларница “Просвета” на коју је поред постојећих објеката прикључена и зграда Медицине рада. Изградњом ове котларнице, стара котларница на мазут је угашена. Набавком гасног горионика за Топлану Љубић кеј замењен је стари горионик који није испуњавао еколошке стандарде. Након тога 2018. године на даљинско грејање прикључене су зграде суда, тужилаштва и МУП-а, чиме је угашена још једна котларница на мазут. За неколико месеци почеће са радом гасна котларница “Факултети – ОШ Вук Караџић”, на коју ће бити прикључени Агрономски факултет, Факултет техничких наука и Висока школа као и ОШ Вук Караџић, Техничка и Музичка школа. Тиме ће такође бити угашене све постојеће котларнице на угаљ и мазут у овом делу града. У наредној години биће изграђена гасна котларница за Машинско – саобраћајну школу која ће заменити постојећу мазутну котларницу. Један од горућих проблема је мазутна котларница “Пролеће” коју користе станари Богићевићеве улице и коју је нужно што пре угасити. Због свега наведеног, а тачног што се лако може утврдити и проверити, неодговорно је рећи да град Чачак не ради ништа по питању квалитета ваздуха, а поред тога што је неодговорно, додатно је и глупо рећи да је данас ваздух лошији него у време када су све котларнице користиле мазут, угаљ и лож-уље.
Нажалост, индивидуална ложишта у великом проценту учествују у квалитету ваздуха, због чега је он у зимским месецима приметно лошији. Тај проблем се не може брзо решити, али је неопходно што агресивније мотивисати домаћинства да пређу на гас и учинити да гас као енергент буде далеко приступачнији грађанима. Такође, и даље је присутно велико расипање енергије, због чега је неопходно додатно подстаћи подизање енергетске ефикасности, како у појединачним домаћинствима, тако и у објектима намењеним вишепородичном становању. Уз већу енергетску ефикасност трошићемо мање енергената.
На квалитет ваздуха утиче и то што на територији града имамо скоро 40 000 регистрованих возила, да скоро сваки члан породице има свој аутомобил, да у аутомобилима имамо просечно мали број путника, а да бицикл готово и не користимо за разлику од на пример много богатијих Данаца којима је бицикл скоро па основно превозно средство. Због тога Влада Србије субвенционише куповину хибридних возила, а у блиској будућности развојем батерија и доступношћу пуњача електрични аутомобили ће потпуно освојити тржиште. Иако се многима неће допасти, ограничење увоза аутомобила са еуро 3 стандардом биће нужност, што би требало да подстакне купце да старост аутомобила буде важнији критеријум од марке аутомобила. Такође, једна од ствари коју ћемо морати у блиској будућности да урадимо када је Чачак у питању, јесте измештање дела саобраћаја из центра града, одмах након завршетка другог дела улице 10, односно Булевара Радомира Путника.
Због свега наведеног мораћемо као друштво много да се мењамо ако желимо да сачувамо животну средину. То није само задатак и обавеза државе, нити држава то сама може да уради. Сваки појединац има своју улогу у очувању животне средине. Слично је и са загађењем Мораве и других река, што је тема која ће ми бити у фокусу деловања као члана Одбора за заштиту животне средине и о којој ћу посебно говорити.
Поштовани грађани, обратио сам вам се јер сматрам да је у време када су лажне вести преплавиле медијски простор, јако важно рећи истину, каква год да је она. Оно што додатно појачава субјективни осећај о квалитету ваздуха јесте начин извештавања медија и појединаца, где се не анализирају подаци на годишњем нивоу, већ када је квалитет ваздуха лош то је наглашена вест дана, а када је квалитет ваздуха добар онда то уопште није вест, чиме се ствара нереална слика. Питање очувања животне средине није и не може бити политичко, већ искључиво животно питање, колико год појединци у недостатку аутентичних политичких идеја покушавали да на овој теми профитирају.”
С поштовањем, Марко Парезановић, народни посланик и члан Одбора за заштиту животне средине.
ГЗС/ Медиа портал
