који су добили укупно 45 милиона динара за отварање јединственог управног места.

Уговоре су потписали Kуршумлија (8,5 милиона динара), Стара Пазова (8,5 милиона динара), Ужице (8 милиона динара), Горњи Милановац (7,5 милиона динара), Власотинце (6,5 милиона динара) и Рача (6 милиона динара).

„Јединствено управно место треба да постане веза грађана са свим органима са којима они као странка морају да комуницирају ради завршавања неког посла, односно остварење једног или више права и обавеза, било да желе да остваре право на дечји додатак, бесплатан вртић, наплату за породиље, озакоњење објекта, регистрацију скупштине станара“, казао је Ружић.

Он је истакао да је све веће интересовање локалних самоуправа за успостављање Јединственог управног места што показује да сви увиђају да то доноси добробит за грађане.

“Ове године је била дупло већа заинтересованост у односу на број општина којима су додељена средства што је охрабрујући податак”, рекао је он.

Прошле године за пилот пројекат подршке успостављању јединственог управног места било је издвојено 52 милиона динара, а средства је добило осам локалних самоуправа.

„Важно је да уведемо овај једношалтерски систем у свакој општини и граду у нашој земљи, како би грађани, ма где год се сусрели са администрацијом, увек добили једнак ниво квалитета, љубазности, професионалности“, рекао је министар.

Kао добар пример, навео је Лазаревац, као први град који је у септембру отворио Јединствено управно место и својим грађанима понудио једно место, на коме могу брзо и ефикасно да заврше своје послове.

„Реформа јавне управе је у центар ставила грађанине, грађанке и привреду и све промене кројимо по ономе што су њихове потребе – односно кројимо Управу по мери свих нас. Такав став показали смо креирајући различите законе, кроз процес дигитализације, а учврстићемо га и кроз нову Стратегију реформе јавне управе за период до 2030. године“, истакао је министар Ружић.

ГЗС / Министарство државне управе и локалне само управе