Чему служе необичне дрвене кутије на Тари а нису хранилице за птице? 


U SRBIJI JOŠ DANAS TOPLO, OD SUTRA OSETNO HLADNIJE              Ističe rok za registraciju trotineta, kazne i do 120.000 dinara              I ove godine besplatni udžbenici za određene kategorije učenika              U Ljuboviji se 11.maja održava Gastro festival             

 
Чему служе необичне дрвене кутије на Тари а нису хранилице за птице?
Trenutno na sajtu: 383       |       Podeli:
29.07.2020 | 0 коментар(а)



Бајина Башта - Бројни туристи који су се одлучили да лето проведу на Тари, време проводе

највише у шетњама овом планинском лепотицом, а већини њих пажњу су привукле необичне браон кутије окачене на дрвене рамове. Прва помисао је да су у питању хранилице за птице, међутим у питању је нешто сасвим необично.

Реч је о феромонским клопкама за инсекте. Феромони су супстанце које луче мирисе специфичне за одређену врсту и привлаче је, те стога омогућују потпуно селективно сузбијање инсеката. У Националном парку Тара користиме их за контролу популације поткорњака.

“Поткорњаци су мали инсекти, величине свега два до три милиметра, који испод коре дрвета граде систем ходника у којима одгајају своје потомство. Хране се дрветом и типичне су секундарне штеточине. Насељавају јако слаба, умирућа и свеже посечена стабла или неогуљену сложену обловину. Међутим, када се пренамноже, насељавају и потпуно здрава стабла и понашају се као примарне штеточине. Поткорњаци за годину дана могу имати две или три генерације младих, те се шире геометријском прогресијом”, кажу стручњаци из НП Тара.

Наиме, на Тари је проблем настао због изражених климатских промена у задњих десетак година, односно после периода великих суша и шумских пожара који су довели до физиолошког слабљења стабала и пренамножавања популације поткорњака. Ови инсекти својим начином живота онемогућавају процес фотосинтезе. Нападнуто стабло инсекти осуше за двадесетак дана и у том раздобљу може се заразити 60 околних стабала. Под највећим ударом на Тари су стабла јеле и смрче, али није поштеђена ни Панчићева оморика.

Због тога се ове мере спроводе од 2014. године у сарадњи са Шумарским факултетом Универзитета у Београду и уз иницијалну финансијску помоћ амбасаде Краљевине Норвешке.

Све клопке су маркиране и улов се бележи за свако клопку појединачно како би се знало која места су жаришта и како би се формирала база података.

“Циљ постављања клопки није да се популација поткорњака потпуно искорени, већ да се врати у границе нормале. Природни непријатељ поткорњака је тропрсти детлић”, наводи се на сајту НП Тара, а сви посетиоци ове планине моле се да не дирају феромонске клопке и не стављају ништа у њих.

 

 

Сајт НП Тара / ГЗС

 




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


bajina basta tara feromonske klopke

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.131.552 посета
Тренутно на сајту: 383 посетилац(a)