3323 хектара, а један од најстаријих који је под првим степеном заштитите, јесте резерват Црвени поток. Од изузетног је значаја за научнике, јер је у његовом средишњем делу смештена такозвана Тепих ливада, једно од ретких преосталих тресетишта у Србији, пише агенција РИНА.

"Тај локалитет је део шумо тресаве у средишту резервата, а назив је настао због мекоће подлоге услед угибања тресетних слојева. На Тепих ливади се налазе ретке врсте белих маховина које полако нестају, а од изузетног су значаја за човечанство. Оне везују велике количине угљен-диоксида, акумулирају га и праве тресет, који има велику важност али површине под тресетницима све су мање и мање. Неопходна је максимална заштита оваквих локалитета и да се забрани посета туриста, јер се Тепих ливада гажењем уништава, а последице могу бити далекосежне", изјавио је за РИНУ, проф. др Марко Сабовљевић са Биолошког факултета у Београду.

Проф. др Марко Сабовљевић, фото:РИНА

Резерват Црвени поток налази се на висоравни Митровац, а име је добио по томе што се вода прелива преко земље црвенице, па цео предео добија управо ту боју. Под строгу заштиту стављен је педесетих година прошлог века, а до тада кроз њега људска нога врло ретко је корачала. Обрастао је мешовитом шумом смрче, јеле, јове и Панчићеве оморике.

"Ово је једини пример у свету да се Панчићева оморика може наћи на тресету, али она је овде изузетно угрожена јер је остало још само три стабла. У оквиру прекограничног пројекта који се реализује у циљу заштите ове ендемске врсте, научници су узели у обзир све факторе који доприносе њеном нестанку, и надамо се да ћемо ускоро доћи до решења. Један од куриозитета у овом резервату јесте Црна Јова која махом расте у мочварном подручју, а овде је надморска висина преко 1.000 метара", рекао је Ранко Милановић из Националног парка Тара.

Ранко Милановић, фото: РИНА

Природни резерват Црвени поток је од изузетног значаја за науку јер у тресетним слојевима овог резервата сачувана су и фосилизована поленова зрна која чувају податке о историји биљног света, климатским променама, условима станишта Таре и читаве Србије.

ГЗС/ РИНА