Спасовдан спада у покретне празнике - пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса.
Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а 10 дана пре Духова.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Од кад је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан.

Ова Слава симболично указује на стално уздизање - вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

После више деценија, од 1999. године, локална самоуправа поново обележава Спасовдан као своју Крсну славу, односно Славу града Чачка.

РТС/ГЗС