чији је власник Фелипе Росас, цењен у светским оквирима као један од најбољих познавалаца прилика у производњи и промету те врсте хране. Росас је, иначе, на недавном скупу у Шапцу, под покровитељством Међународне организације произвођача и прерађивача малине (ИРО) други пут реизабран на место генералног секретара.
У ексклузивној изјави за наш лист Росас каже да је на том семинару, одржаном у граду Курику, 517 учесника различитих стручности првог дана слушало саопштења о стању у производњи малине, јагоде и купине, док је други дан семинара био посвећен високожбунастој боровници.
– Генерални директор нашег Удружења прехрамбених компанија „Чилеалиментос” Гиљермо Гонзалес саопштио је током семинара да је у 2015. извоз јагодастог воћа из наше земље достигао 843 милиона америчких долара. Највећи удео, 51 одсто, припао је свежој високожбунастој боровници, а следе испоруке у замрзнутом виду: 14 процената боровница и малина, шест одсто купина а проценат мање јагода. Просечна извозна цена замрзнуте малине произведене у конвенционалном поступку била је 3,65, а у органској производњи 5,87 америчких долара за килограм. Октавио Сотомајор, директор Националног института за развој пољопривреде (ИНДАП), указао је на потребу чвршће повезаности свих учесника у ланцу производње, прераде и промета малине, која се највише гаји у централној чилеанској регији Мауле, где је и Курико – казао је Фелипе Росас Оса за наш лист.
По завршетку обраћања чилеанских учесника, уводно предавање на тему стања и перспективе производње малине у свету и Србији држао је др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, уједно и једини представник европског континента на овом скупу. Нагласио је да малина има велики удео у економијама најзначајнијих произвођача „црвеног злата” и све су, изузев Србије, у 2015. години забележиле знатан пад производње. Највећи подбачај забележен је у Пољској (више од 50 одсто), због временских неприлика, осипања и све тежег проналаска радне снаге. Време је, такође, утицало на пад производње и у САД, Чилеу, Бугарској… У Канади, Енглеској и Аустралији разлог су били високи трошкови куповине или закупа земљишта, све строжи захтеви тржишта и смањење приноса по јединици површине. Поред тога, произвођачи у Канади све више гаје неквалитетније сорте које имају већи принос, мања улагања и бржи повраћај уложеног капитала.
– Повратак Србије на место водећег произвођача малине у свету прате и бројни проблеми, као што су непланско повећање производних површина које није праћено одговарајућим приносом, квалитетом и економском исплативошћу, недостатак квалитетног садног материјала, појава и препознавање нових болести, велики утицај временских непогода, града, снега и прекомерне кише од почетка 2016. године – казао је др Лепосавић.
Истраживач чачанске научне установе, коме је ово био четврти боравак по позиву у Чилеу, похвалио се и бројним позитивним примерима и достигнутим стандардима у производњи малине у Србији, као једног од главних производа наше привреде. Навео је и шта ће бити важно за унапређење производње и пласмана малине у свету.
– То су смањење негативног дејства временских чинилаца, увођење што бољег садног материјала, клонирање постојећих и стварање нових сорти за различите видове употребе, светска промоција коришћења малине и посебна брига о безбедности овог воћа, о норовирусима, хепатитису и садржају пестицида, јер се највећи број производа од малине користи у исхрани деце и особа нарушеног здравља.
Учесници семинара били су представници компанија и установа из свих држава Латинске Америке, пре свега Бразила и Аргентине. Међу осталима и Франциско Хавијер Ортиз, председник највеће компаније у Мексику „Бериз парадиз” са 1.100 хектара под јагодастим воћем, и Томас Кругман из Северноамеричког савета за малину.
Извор: Политика, Г. Оташевић