запоседне с бадњацима Трг Светог Саве, испред храма Свете Тројице у Краљеву.

На стотине украшених г већих и мањих  храстових грана  и церића популарни пекчанички продавац бадњака с укусом и пажњом распореди на ограду црквене порте дајући храму још лепши и мистичнији изглед,нарочито ноћу.

Поред бадњака су поређане и остале божићне реликвије и симболи:иконице,врећице с кукурузом, дренове гранчице увезане црвеним концем, саксије са тек проклијалом пшеницом, венчићи од сламе и други пратећи божићни украси.

Ни време,ни било која обавеза у сеоском домаћинству Мићу не представљају препреку да се уочи Божића са својим бадњацима не сусретне са стотинама Краљевчана који га сваке године на истом месту стрпљиво чекају да баш од њега купе свето дрво јер,како тврде,оно им заиста доноси срећу.

Мићо и Владе, фото: ГЗС, М. Даниловић

,,За тридесет година никада нисам изневерио своје муштерије. А било је дана кад су од јаког мраза пуцали и дрво и камен, сметови снега достизали и два метра висине те је био прави подвиг изаћи на Јајинац, брдо на 800 метара надморске висине,и насећи довољне количине храстових и церових грана.Колико је тек било муке по таквим условима спустити бадњаке до трактора и превести их до града“,прича Мићо,или бадњачар Бели како га зове већина пријатеља и познаника .

Код Белог бадњаци немају цену

Он каже да има и оних који са села долазе  код њега по бадњаке. Плени их,вели задовољно, ведрим расположењем, смиреношћу, пригодном божићном молитвом и спремношћу да свакоме изађе у сусрет и у свакој прилици. Цену бадњака никада није одређивао, већ ју је остављао вољи и могућностима својих купаца.

,,Упознао сам на хиљаде људи,знам њихове материјалне могућности и многима сам свето дрво, које свака православна кућа треба да има,поклањао. Да не би ни на који начин стекли утисак да их сажаљевам,или,не дај боже понижавам,говорио сам им у таквим приликама да су били срећне руке да изаберу онај бадњак који сам тог дана давао на поклон“, додаје Бели.

Фото: ГЗС, М. Даниловић

Поред бадњака пекчаничког домаћина увек се нађе флаша доброг вина или старе добре препеченице из његовог подрума којим се понуди сваки пролазник, не само муштерија. На лицу места могу се чути најлепше и најузвишеније здравице које је чуо и забележио од бројних пријатеља и које му добро дођу да и на тај начин свакоме честита и пожели срећан Божић.

,,Само водим рачуна да не враћам кусур од продатих бадњака иако би многи на разне начине и вештим изговорима хтели да дођу до тог новца јер ,по веровању,он доноси добар берићет. За такве увек у другом џепу држим новац који није ни у каквој вези с бадњацима и продајом ,те им тако доскочим јер и ја дубоко верујем у старе обичаје и навике. Ипак свака се прича овде испред храма Свете Тројице завршава договором и у добром расположењу-радости и весељу,како и налаже наша вера и наш највећи празник“,закључује пекчанички бадњачар.

 ГЗС/Миланко Даниловић

Бели продаје бадњаке испред храма, фото: ГЗС, М. Даниловић