Највећи
произвођачи дуња су у околини Блаца, Александровца и Краљева. Иако је после
Шпаније, Србија са 13.000 тона годишње највећи произвођач дуња у Европи,
потражња на српском тржишту је већа од понуде. То је простор за интензивирање
производње дуња, али и извоз прерађевина од тог воћа.
Дуња је често је
и на српској трпези као слатко, џем, сок, ликер, ракија. Код Терезе Ледвински
компот од дуња је обавезна зимска посластица.
У Тавнику код
Краљева скоро свака кућа има дуње. За сада има 60.000 стабала и сваке године
ничу нова, а овогодишњи род је добар, па је и цена нижа.
„Тренутно је 30
динара и ја сам по тој цени и продао. Нисам задовољан, могло би да буде више с
обзиром да је шљива била 30 динара у откупу а никад дуња и шљива нису биле у
истој равни“, објашњава узгајивач дуња Стојадин Весић из села Тавник.
Узгајивач дуња
Владимир Обрадовић каже да тренутно има четири и по хектара под дуњом.
„Имам 3.500
стабала, а још хектар и по ћу засадити. Дуњу коју оберем са свог воћњака
одличног је квалитета и прерађујем је у ракију“, истиче Обрадовић.
Исплативост
гајења дуње почиње са њеним првим плодовима, а то је у другој години.
Максималан род произвођачи могу да очекују тек после 10 година.
На пијаци и у
радњама дуња кошта око 100 динара по килограму. Да се улагање у њу исплати
показује и рачуница да прерађевине од ове воћке, нпр. ракија, достижу и осам
пута већу цену.
„Доста добро
рађа и то је врста која може да вам да од 30 до 50 тона по хектару што ретко
која врста да, а добру цену постиже у задњих 10 година“, каже Михаило Николић
са Пољопривредног факултета у Београду.
Иако је
последњих година дуњу десетковала бактериозна пламењача ервинија, ова воћка
отпорнија је од јабуке или крушке. Најосетљивије сорте су лесковачка и врањска.
„Треба по
хектару око 10.000 евра, саднице, припрема земљишта, треба да чекате да би она
донела тих 30 тона по хектару, да чекате до пете године. Не може мало стабло да
донесе неки принос, није скупо и није тешко“, објашњава Николић.
Ненад Будимовић
из Привредне коморе Србије каже да узгајање дуње треба да буде перспектива.
„И то у смислу
неких нових воћних врста и наравно прерада тог воћа. Прерада углаваном иде за
џемове, слатка и сокове и то је оно што је додата вредност производима“, истиче
Будимовић.
Извор: РТС, Где
инвестирати