Уситњена производња не може да конкурише увозном кромпиру 



 
Уситњена производња не може да конкурише увозном кромпиру
22.01.2022 11:25 | 4 коментар(а)



Прошле године је Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства морало да се обрати великим трговинским

ланцима да откупе део великог вишка рода домаћег кромпира.

Каква ће ситуација бити ове године, колике су залихе и какве ће цена бити у Привредној комори Србије (ПКС) нису могли да процене због начина на који се код нас организује производња.

„Тешко је рећи какве су залихе кромпира, с обзиром на то да ми и немамо велику организовану производњу. Знамо да се он сади на близу 30.000 хектара, али је та производња јако уситњена, велики је број произвођача, велики број различитих приватних складишта, тако да ми и немамо прави податак о количинама и залихама“, напоменуо је секретар Удружење за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС-а Александар Богуновић.

Додао је да је позната укупна количина рода, јер је на поменутој површини просечан принос око 22 тоне по хектару, тако да се у Србији годишње произведе око 600.000 тона кромпира.

„Ми ову робу и извозимо и од тога остваримо око три милиона евра, али је увоз дупло већи и приметили смо да је почео да расте“, рекао је Богуновић.

Навео је да је због тога примећен значајан пад цене у велепродаји са 34 динара на 20 динара по килограму, па је и смањен интерес произвођача за гајење кромпира, јер не могу да се изборе на тржишту због таквих цена.

„Кромпир није берзанска роба, тако да ми не зависимо од цена у другим земљама, али су проблем тржисни вишкови у иностранству, где се производи кромпир с много већим приносом, много бољиим изгледом, много већим роком трајања, урађеном калибрацијом и бољим паковањем, тако да се много лакше прода на тржишту. А и трговинским лнацима је много лакше да уговоре већу количину из увоза него да сакупљају кромпир од великог броја ситних домаћих произвођача“, истиче Богуновић.

Додаје да када постоји велики број произвођача, нема уједначног квалитета, цене, услова чувања, а често се дешсва да су та складишта неусловна, тако да кромпир већ у фербурару почне да клија.

„Испада да је много лакше да се увезе него да се прикупи у домаћој производњи. Истина, постоје две фирме које праве чипс и извозе га, па откупљују домаћи кромпир, али то још увек није довољно. Постоји велики простор да се та производња додатно доради, да радимо помфрит кога немамо, па увозимо велике количине помфрита, али ми још увек немамо инвестиције у такву производњу“, напоменуо је Богуновић.

Навео је да се 60 одсто површина под кромпиром налази у централној Србији, али да уколико би се он гајио плантажно, онда би производња могла да буде заснована било где на територији земље.

„Што су веће парцеле и организованија производња, она је јефтинија, а у том случају су оправдане и веће инвестиције, па може да се изгради један озбиљан складишни капацитет. Није довољно да имате само један собичак, то су велика складишта која подразумевају прање, калибрацију, паковање, то су озбиљне машине које подразумевају значајна финансијска средства која су везана за велике производње, а мали произвођачи не могу да приуште себи, нити треба да их имају“, оценио је Богуновић.

Додао је да у Србији постоје површине на којима може да се шири производња, али је рекао да није сигуран колико има заинтересованих произвођача и компанија за сарадњу у том правцу.

„Колико има комапнија које су спремне да инвестирају у примарну пољопривредну производњу, као што је случај у неким другим видовима произвдње, где има кооперантских уговора, договорене производње уз сву потребну подршку и помоћ, од заснивања производње, преко вођења производног процеса до финалног откупа производа“, запитао се Богуновић.

Сматра да постоји простор да се наши произвођачи повежу и наступе на тржишту како би имали бољу комуникацију са купцима и јефтинију производњу.

„Задруге кроз програме Министарства имају шнасу да добију већи број бодова, а тиме и већа средства. Амбијент постоји, али ми се чини да се не користи довољно“, оценио је Богуновић.

Није могао да процени каква нас цена крпомпира очекује током године, али је скренуо пажњу на чињеницу да сва пољопривредна производња поскупљује.

„Нама је цела пољпривредна производња поскупела више од 30 одсто, а неке културе и више од 50 одсто. Сви знамо да су цне ернегената повећане, минералних ђубрива, питање је да ли ће их бити довољно, поскупела је радна снага, тако претпостављам да ће и ове године бити на сличном нивоу. Цене транспорта су повећане, што би могло чак да нам одговара, да будемо конкурентнији у региону где извозимо, јер ће им можда бити повољније да увезу од нас него с неких далеких деснитнација“, проценио је Богуновић.

ГЗС/Танјуг









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (4)

  • era      | 24.Jan 2022.18:46 h

    Prosle god.sam bio kod dece u Nemackoj.Nisam mogao da verujem svojim ocima.Gledam kombajn koji vadi krompir.Pet raonika,pet brazdi kopa vadi,preko onih prenosa,ga salje na kombajn.Gore 2 radnika nagledagu i po neki kamicak izbacuju.Krompir pada u ogroman kos.Tu je i vozac kombajna.Za oko 1sat on je presao brazdu duzine oko 1km.Na kraju njive ga ceka ogroman traktor sa dve velike prikolice.Podize korpu i tu ruci.I sta reci.
  • Dragan      | 22.Jan 2022.20:38 h

    Jede Bogunovic tako su radili i za malinu dok nisu upropastili sad idu od vrata do vrata i sakupljaju svako kilo. Bice tako i za krompir
  • Gradjanin      | 22.Jan 2022.17:58 h

    Isplativo je da uvozite krompir zbog ...Koga bre više zamajavate?Dajte našem seljaku subvencije kao na zapadu pa nećemo uvoziti djubre iz EU.
  • Maja      | 22.Jan 2022.13:14 h

    Ako mi ,,sitni proizvodjač i,, dve-tri godine, uzastopno bacimo velike količine prvoklasnih krompira i odemo i veliki minus, odnosno bacimo sredstva od drugih proizvoda koja su tu uložena, a sejese i do pet hektara krompira, pojedina domaćinstva, a kvalitet je sigurno bolji od tog uvoznog, neznam koja je priča adekvatna da nagovori srpskog seljaka da se muči svake godine za džaba i ide u debeli minus. Ako je to lak i unosan posao neka ga rade svi. Ko nema zemlju neka uzme u zakup jer slobodne ima mnogo a Kirija za zakup mizerna. Izvolite gospode, radite pa zaradite.



  •  









     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 121.098.169 посета
    Тренутно на сајту: 161 посетилац(a)