летње рачунање времена у Европи.

Летње рачунање времена у Европи трајаће до последњег викенда у октобру, када почиње зимско рачунање времена.

Данас чак 110 од 192 државе користи летње указно време. Оно се не користи у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, где ова мера никад није стекла ширу популарност. Међутим, у већем делу развијеног света овај договор се сматра згодним начином да се у летњим месецима, кад сунце природно залази касније, дневна светлост дуже "задржи".

Одлуком европског парламента, наиме, од 2021. године померања казаљки више неће бити. Слободан Бубњевић из Иницијатив "Наука кроз приче" каже да све више људи говори да то и није била најпаметнија одлука и да је требало више слушати научну заједницу. Додаје да је зато смишљен читав низ аргументаа да се та одлука пролонгира.

Сада је земљама, међу којима је и Србија, које су се нашле у незгодном положају због свог географског положаја понуђено да бирају које ће време да користе, наводи Бубњевић.

"То не може баш тако лако да се изведе, јер нарушавамо основне метеоролошке принципе о заједничком начину мерења", каже Бубњевић.

Према његовим речима, земље на југу Европе, као и зеље које се налазе на источном делу својих временских зона трпеће разне последице уколико се задрже у зимском времену.

Каже да ће комисија у Бечу саслушти предлоге земаља и дати сугестију. Ова одлука донела је поделе и у региону, а опширније о томе читајте ОВДЕ.

Прелазак на летње и зимско рачунање времена први пут је забележен 1916. године у земљама на северу Европе ради уштеде енергије, јер се период дневног светла са раних јутарњих сати премешта на вечерње.

Подсећа се да одлуком Европског парламента од 2021. године померања казаљки више неће бити.

РТС / ГЗС