Прошло је 240 година од рођења првог заповедника ослобођеног Чачка, војводе Раке Левајца, једног од најугледнијих Карађорђевих устаника и представника на Остружничкој скупштини, као српски изасланик био је и на преговорима под покровитељством Аустрије у Земуну, маја 1804. Као устаник учествовао је у свим важнијим бојевима Првог српског устанка. На списку устаничких вођа, октобра 1804. који је састављен у Земуну, је и Рако Левајац који је на челу Пожешке нахије са 108 села. После пропасти устанка Рако Левајац је остао у Србији. Првих дана по избијању Другог српског устанка, учествује у борбама за ослобођење Чачка 1815. Остао је у сећању као изузетно велики јунак. Умро је 17/29.октобра 1833. и сахрањен са јужне стране цркве у Мојсињу.
Фото: Међуопштински историјски архив Чачак
Округлим столом о Раки Левајцу, наставља се представљање значајних а мало истражених личности из прошлости, које смо започели 2012. када је објављена прва књига едиције Памћеници, Радоша Ж. Маџаревића Први грађани Чачка у којој су забележени животописи свих председника општине чачанске од 1839. до 1914. Две године касније у оквиру обележавања два века од подизања Хаџи Проданове буне у Трнави, чачански архив је издао монографију др Животе Марковића Војвода Хаџи Продан Глигоријевић. Наредне 2015.одржан је округли сто са професором Правног факултета др Јовицом Тркуљом посвећен професору и министру, Чачанину Михаилу Константиновићу.
Захваљујући радовима учесника округлог стола Командат слободног Чачка Рако Левајац и његово доба приближили смо време прве половине 19. века кроз опште политичке прилике, демографске и популационе промене, привредне токове, опажања странаца о српском народу и његовим вођама, са посебним приказом рудничко таковског краја и војвода са тог подручја, коме припада и Рако Левајца (порекло из Љеваје) и његова породица.
Фото: Међуопштински историјски архив Чачак
Први беседник др Радомир Ј. Поповић, (ради у Историјском институту) чија је област истраживања политичка и друштвена историја Србије прве половине 19. века; историја села, презентовао је свој рад о српским војводама и Раку Левајцу у историјском и социолошком контексту.
Др Александра Вулетић (ради у Историјском институту) чија је област истраживања друштвена историја Србије у 19. веку, историја породице, приказала је миграциона кретања и демографске промене у Србији, у првој половини 19. века, када су Котража и Прањани имали више становника од Чачка.
Др Бојана Миљковић Катић (ради у Историјском институту) чија је област истраживања историја српског друштва у 19. веку; привредна и друштвена историја Кнежевине Србије, занимљивом причом о основним привредним гранама и развоју привреде у ослобођеној Србији, како у Карађорђево тако и у Милошево доба, доказала је да је Рако Левајац био уважени сточни трговац и пре почетка устанка 1804.
Фото: Међуопштински историјски архив Чачак
Др Љубодраг П. Ристић (запослен је у Балканолошком институту САНУ) бави се истраживањем политике великих сила, посебно Велике Британије према Кнежевини /Краљевини Србији у 19. веку, као и истраживањем страних путописа који говоре о Србији и српском народу током 19. века. Његов рад о странцима који су упознали Србију и Србе (Пирх, Каниц, Куниберт, Буе) и њиховом виђењу како народа и обичаја тако и њиховог владара, Милоша Обреновића, представља значајно сведочанство о времену када је Кнежевина Србија постала занимљива Европљанима.
Александар Марушић, историчар, виши кустос, бави се истраживањем завичајне повеснице рудничко таковског краја. Један од уредника стручне каталошке публикације Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе, до сада су објављене четири књиге које су привукле пажњу стручне јавности. Марушић је приказао значај рудничко таковског краја у српској револуцији, кроз улогу војвода (међу којима је Рако родом из Љеваје) и кнежева, у стварању државе српског народа.
Горан Левајац је професор историје у Другој крагујевачкој гимназији. После дугогодишњег истрживања написао је књигу Рако Левајац заборављени војвода која ће ускоро бити штампана у издању Историјског архива у Чачку. Његов рад овухвата истраживања о породици Левајац и разлоге због којих је Рака Левајац заборављени војвода скоро два века.
Међуопштински историјски архив Чачак
