Командант слободног Чачка Рако Левајац и његово доба 



 

Командант слободног Чачка Рако Левајац и његово доба
11.12.2017 17:05 | 3 коментар(а)



Чачак - Поводом Дана Града у Међуопштинском историјском архиву Чачак, одржан је округли сто Командант слободног Чачка Рако Левајац и његово доба.

Прошло је 240 година од рођења првог заповедника ослобођеног Чачка, војводе Раке Левајца, једног од најугледнијих Карађорђевих устаника и представника на Остружничкој скупштини, као српски изасланик био је и на преговорима под покровитељством Аустрије у Земуну, маја 1804. Као устаник учествовао је у свим важнијим бојевима Првог српског устанка. На списку устаничких вођа, октобра 1804. који је састављен у Земуну, је и Рако Левајац који је на челу Пожешке нахије са 108 села. После пропасти устанка Рако Левајац је остао у Србији. Првих дана по избијању Другог српског устанка, учествује у борбама за ослобођење Чачка 1815. Остао је у сећању као изузетно велики јунак. Умро је 17/29.октобра 1833. и сахрањен са јужне стране цркве у Мојсињу.

Фото: Међуопштински историјски архив Чачак

Округлим столом о Раки Левајцу, наставља се представљање значајних а мало истражених личности из прошлости, које смо започели 2012. када је објављена прва књига едиције Памћеници, Радоша Ж. Маџаревића Први грађани Чачка у којој су забележени животописи свих председника општине чачанске од 1839. до 1914. Две године касније у оквиру обележавања два века од подизања Хаџи Проданове буне у Трнави, чачански архив је издао монографију др Животе Марковића Војвода Хаџи Продан Глигоријевић. Наредне 2015.одржан је округли сто са професором Правног факултета др Јовицом Тркуљом посвећен професору и министру, Чачанину Михаилу Константиновићу.

Захваљујући радовима учесника округлог стола Командат слободног Чачка Рако Левајац и његово доба приближили смо време прве половине 19. века кроз опште политичке прилике, демографске и популационе промене, привредне токове, опажања странаца о српском народу и његовим вођама, са посебним приказом рудничко таковског краја и војвода са тог подручја, коме припада и Рако Левајца (порекло из Љеваје) и његова породица.

Фото: Међуопштински историјски архив Чачак

 

Први беседник др Радомир Ј. Поповић, (ради у Историјском институту) чија је област истраживања политичка и друштвена историја Србије прве половине 19. века; историја села, презентовао је свој рад о српским војводама и Раку Левајцу у историјском и социолошком контексту.

Др Александра Вулетић (ради у Историјском институту) чија је област истраживања друштвена историја Србије у 19. веку, историја породице, приказала је миграциона кретања и демографске промене у Србији, у првој половини 19. века, када су Котража и Прањани имали више становника од Чачка.

Др Бојана Миљковић Катић (ради у Историјском институту) чија је област истраживања историја српског друштва у 19. веку; привредна и друштвена историја Кнежевине Србије, занимљивом причом о основним привредним гранама и развоју привреде у ослобођеној Србији, како у Карађорђево тако и у Милошево доба, доказала је да је Рако Левајац био уважени сточни трговац и пре почетка устанка 1804.

Фото: Међуопштински историјски архив Чачак

 

Др Љубодраг П. Ристић (запослен је у Балканолошком институту САНУ) бави се истраживањем политике великих сила, посебно Велике Британије према Кнежевини /Краљевини Србији у 19. веку, као и истраживањем страних путописа који говоре о Србији и српском народу током 19. века. Његов рад о странцима који су упознали Србију и Србе (Пирх, Каниц, Куниберт, Буе) и њиховом виђењу како народа и обичаја тако и њиховог владара, Милоша Обреновића, представља значајно сведочанство о времену када је Кнежевина Србија постала занимљива Европљанима.

Александар Марушић, историчар, виши кустос, бави се истраживањем завичајне повеснице рудничко таковског краја. Један од уредника стручне каталошке публикације Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе, до сада су објављене четири књиге које су привукле пажњу стручне јавности. Марушић је приказао значај рудничко таковског краја у српској револуцији, кроз улогу војвода (међу којима је Рако родом из Љеваје) и кнежева, у стварању државе српског народа.

Горан Левајац је професор историје у Другој крагујевачкој гимназији. После дугогодишњег истрживања написао је књигу Рако Левајац заборављени војвода која ће ускоро бити штампана у издању Историјског архива у Чачку. Његов рад овухвата истраживања о породици Левајац и разлоге због којих је Рака Левајац заборављени војвода скоро два века.

Међуопштински историјски архив Чачак











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (3)

  • Mirko D Levajac      | 07.Jul 2018.16:29 h

    Red je da prestonica dobije ulicu kao zahvalnost onima koji su stavili svojživot otadžbini radi slobode I časti svog naroda.
  • Mićo      | 12.Dec 2017.15:20 h

    Svaka čas, i pozdrav čika Ljubiši Levajcu, koji neda zaborav na njegovoga pretka.
  • Питагора      | 11.Dec 2017.23:04 h

    Одличан текст. Браво, редакцијо! My compliments.



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 74.337.152 посета
    Тренутно на сајту: 84 посетилац(a)