поставке су виши кустоси Музеја Ана Цицовић и Тања Гачић.

Крајем 1956. године, група наставника и ученика "брусничке" школе, у импровизованој редакцији пожелела је да афирмише дечје стваралаштво тако што ће издати школски лист.

"За раднике "Дечјих новина" свуда су врата била отворена. Не само да су "Дечје новине" биле фирма која је започела нову историју издаваштва, већ су били они који су помагали другима када је то било потребно", каже Стојанка Кнежевић. Помагали су новчано и машинама текстилну и кожну индустрију и многе друге.

Фото: Музеј рудничко-таковског краја

А када је у питању издаваштво, учинили су све. Не постоји ништа што Дечје новине нису објавиле. Часопис Дечје новине, Џубокс, Тик-так, Зеку, Модести Блејз, Екс алманах, Мандрак. Креирали су едицију Никад робом и чувене Мирка и Славка чији тираж је достизао до 100.000 примерака, нобеловце, који су се отимали за могућност да буду део ове издавачке куће, штампали су писце који су тек касније постали “нобеловци”као што је Маркес.

Дечје новине су прве у Југославији користиле компјутере у издавачкој делатности. Прве су се бавиле куповином и продајом ауторских права и лиценци. Прве и једине су издавале лист на Брајевом писму. Прве су издавале лист за децу на ромском језику.

Глас западне Србије