је у Србији од јануара до новембра ове године новооткривених 55 особа инфицираних ХИВ-ом.
То је троструко мање него у истом периоду прошле године када је ХИВ дијагностикован код 175 особа, подаци су Института за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут".
ХИВ је регистрован ове године 17 пута више код мушкараца у односу на жене, а највећи број новодијагностикованих особа је узраста 20 до 49 година (77,5 одсто).
Најмлађа особа којој је дијагностикована ХИВ инфекција има 19 година, а најстарија 76 година.
У односу на начин трансмисије, код 54 особе ХИВ је пренешен сексуалним односом без кондома, у 98 одсто свих пријављених случајева, од којих је 47 мушкарца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима.
У истом периоду, код 10 особа је новодијагностикован АИДС, док су четири особе умрле од АИДС-а, што је пет пута мање оболелих и четири пута мање умрлих у поређењу са истим периодом 2019. године.
У Србији тренутно живе 2.843 особе којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да још око 400 особа не зна да је инфицирано ХИВ-ом.
Од почетка епидемије, 1985. године, закључно са новембром 2020. године у Србији су регистроване 4.123 особе инфициране ХИВ-ом, од којих је 2.047 особа оболело од АИДС-а, док је 1280 особа инфицираних ХИВ-ом преминуло (1159 од АИДС-а, а још 121 особа умрла је од болести или стања која нису повезана са овом инфекцијом).
У прилог глобалној солидарности, и у Србији здравствени радници и организације цивилног друштва чине напоре да наставе са пружањем услуга превенције, тестирања, лечења и подршке особама инфицираним ХИВ-ом, усвајајући нове начине за превазилажење изазова у пружању тих услуга услед пандемије Ковид-19.
Свако успоравање пружања тих услуга оставило би многе рањиве популације у већем ризику од ХИВ инфекције, али и смртних случајева повезаних са АИДС-ом.
У нашој земљи код две од три особе ХИВ инфекција се дијагностикује када је имунолошки систем особе већ значајно нарушен.
Касно постављена дијагноза ХИВ инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију и повећаним ризиком за даље преношење.
Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих симптома, једини начин да се открије је да се особа која је имала ризик тестира.
Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно и поверљиво, а може се обавити током целе године у саветовалиштима при свим институтима и заводима за јавно здравље, као и у још неким здравственим установама, у 24 града широм Србије.
Као и у свету, и у нашој земљи ХИВ инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише умножавање ХИВ-а.
У Србији ХИВ позитивне особе имају могућност да након завршене дијагностике започну одмах лечење ХИВ инфекције које даје одличне резултате.
Високоактивна антиретровирусна терапија (ХААРТ) је доступна и бесплатна у Србији од 1997. године за све особе инфициране ХИВ-ом.
Лечење комбинованом антиретровирусном терапијом је доступно у четири регионална центра: Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
У периоду 2003-2019. године регистровано је значајно повећање особа инфицираних ХИВ-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом (2.065 особа крајем 2019. према 330 особа крајем 2003. године), што је резултирало да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АИДС-а у Србији.
ГЗС / Танјуг
