Војвођански принос под Маљеном 



 

Војвођански принос под Маљеном
28.07.2016. 10:49 | 0 коментар(а)



Горњи Милановац/Прањани – На Галовића брду пре 72 године био је четнички аеродром с којег су узлетали авиони.

С њега је у Италију отпремљено око петсто спасених савезничких пилота оборених над Србијом. На то подсећају слова на бронзаним плочама на енгеском и српском: „Прањани 1944. Аеродром слободе и ратног савезништва САД и трупа генерала Драже Михаловића. Прањани 2004. Амерички авијатичари поново међу Србима“, пише штампано издање Политике.

На месту некадашње импровизоване писте данас је стрниште. Комбајн Митра Аћимовића из Јанчића није гасио мотор од петка до јуче, док се није предала и последља влат пшенице са 20 хектара.

„Откако сам комбајнер, веће пшеничиште нисам срађивао. Све хектар, два, често и мање, а погледај ово нигде краја њиви. Сигурно је у западној Србији ово највећи пшеничњак“, видно уморан, али добро расположен на крају жетве закључује Ммитар.

А њива на некадашњем аеродрому, на обрнцима планине Маљен, била је власништво месне земљорадничке задруге, а сад је (као и цела задруга) својина Станка Томовића из суседних Коштунића. Дошла је у руке правог домаћина који, осим ове пшенице, очекује на јесен и принос кромпира са 32 хектара. Раме уз раме са још држећим шездесетосмогодишњим Станком раде млађи син Милан и снаха Драгна, а кад год је крупнији посао у домаћинству, старији син Милорад, власник трговинске фирем, закључава канцеларију у Чачку и са супругом Мирјаном стиже у помоћ.

Ни унучак од синова и кћерке, осноци, средњошколци, студенти и запослени, не заостају.

На Галовића брду главну реч води Мимлорад:

„Принос је војвођански, на надморској висини од 565 метарародило је више од седам тона по хектару. Сав род с њива одмах одвозимо у силос милан „Чековић“ у Коштунићима. Цена је, као што знате, 15-15 динара за килограм. Чист губитак,. Оно што би нас задовољило је 20 динара плус ПДВ, тад би било и зараде. Неко у целом ланцу, од класа до векне, скида кајмак, а најлошије пролази узгајивач хлебног зрна. Озбиљно размишљам да идуће године и ову парцелу засадимо кромпиром. Наша домаћинство је тредиционално кромпираш и на кромпиру у век буде заразе.

Уз помоћ неколицине који се разумеју у ствари, на лице места правимо рачуницу. У силос млина с ове њиве ће отићи 140 тона зрна. Ратару ће, остане ли ова цена, припасти 2,1 милион динара. Од ове количине пшенице умеси се и испече 280 хиљада векни од пола кила. По цени од 40 динара. Између Станковог пшеничњака и купаца векни је добрих девет милиона! Посао за аналитичаре.

Зна Станко Томоћив за истиниту опаску која се често чује, а то је да су село и сељак-домаћин одувек Србији притицали  у помоћ кад је год „гуја креч јела“. Али, све је мање домаћина попут њега, село се испразнило и остарило. Коће земљу убудуће „вадити из буле“?

„То је проблем државе, то је посао за дугорочну државну стратегију овнове села, ја ту не могу ништа. Наш премијер често истиче да „морамо више да радимо“. Мене не мора да опомиње, ја то чиним откад за себе знам, ако и сви моји укућани. И не бојим се за будућност свог домаћинства. Ево, имам деветоро унучади и сви се одмалена уче да вуду радници и домаћини, јер им ништа с неба неће пасти“,  кратко одбија Станко нашу намеру да га наведемо на дужи разговор о „политичким питањима“.

У сам сумрак другог дана Митров комбајн кроз „лулу“ сипа последљу тону пшњнице у тракторску приколицу. Неколико брава на ражњевима скида се с ватре, оштро сатаре их комадају. Крај табли с натписом о догађају од пре седам деценија већ је стотинак комшија и пријатеља за столовима – домаћин их од срца угошћава итако обележава крај жетве. Незаобилазни  су и хармоникаш, две клавијатуре и певачица, чији глас, појачан звучницима, одјекује Галовића брдом: Куде да идем и где да те тражим!“.

Нека је срећно и берићетно, домаћине!                            

Бошко Ломовић, Полтика











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 71.557.572 посета
Тренутно на сајту: 108 посетилац(a)