DojčeWelle - Немачка се спрема за експлатацију литијума, спремна два патента 



 
DojčeWelle - Немачка се спрема за експлатацију литијума, спремна два патента
28.11.2021 19:13 | 0 коментар(а)



Немачка располаже највећим резервама литијума у Европи и спрема се за комплетно еколошку експлоатацију. То би ускоро могло да уздрма тржиште
Фото: илустрација

литијума који се из рудника и сланих језера добија на веома „прљав“ начин. Немачка је одувек важила за земљу сиромашну сировинама, али сада више не: у термалним водама дубоко испод површине тла, налазе се највеће резерве литијума у Европи, пише DojčeWelle.

Реч је, за сада, пре свега о резервама у такозваном Рову горње Рајне (Оберрхеинграбен) на југозападу Немачке, на потезу од Базела до Франкфурта, дужине 300 и ширине 30-40 километара - на дубини од 3 до 5 километара.

Колико га има и каквог је квалитета?

По проценама немачких научника, ради се о резервама еквивалентним 16 милиона тона литијум-карбоната, дакле литијума који се тражи за батерије. То су количине које су довољне за батерије више од 400 милиона електро-аутомобила.

Према подацима Немачког института за геологију и природне ресурсе (БГР), воде у овом региону садрже између 200 и 400 милиграма литијума по литру - упоредиво са неким сланим језерима у Јужној Америци.

Зашто баш сада?Термалне воде испод Рајне се одавно користе у геотермалним електранама, а знало се да садрже и доста литијума, али тај лаки метал добио је на значају тек последњих година, на почетку ере батерија за електро-аутомобиле.

Међутим, до скоро није постојала одговарајућа технологија која би експлоатацију домаћих резерви литијума омогућила на економичан, еколошки прихватљив и одржив начин. Сада су пријављена или у припреми чак два патента.

Како се добија литијум?

До сада се слана вода, која на дубини од 3 до 5 км има температуру од 120 до 200 Целзијуса, испумпавала, њена топлота користила за производњу електричне енергије и онда се охлађена на 60-80 Целзијуса враћала у земљу. У производњи литијума охлађена вода се пре враћања у земљу - филтрира.

Тај део процеса као и повећање концентрације литијума до оне потребне за батерија - то је нова и чиста технологија маде ин германy. Ништа се додатно не буши, не додају се штетне хемикалије, не троши се вода нити фосилна горива. Један нуспродукт ионако еколошке производње струје - сада ће производњу батерија и електроаутомобила учинити значајно чистијом и - јефтинијом.

Тако је Карлсруе постао престоница европског литијума: у том граду су налазе центри истражавања и фирма која је на путу немачки литијум пласира на тржиште. Реч је два независна пројекта: УнЛИМИТЕД и Зеро царбон литхиум

УнЛИМИТЕД - уз помоћ државе „У првом кораку, литијумови јони се јонским ситом филтрирају из термалне воде, а у другом кораку се даље концентришу све док се литијум наталожи у облику соли", рекао је научник Јенс Гример раније ове године за ДW.

Заједно са колегиницом Флоренцијом Саравијом он је развио поступак екстракције и обогаћивања литијума који је по њима добио име: поступак Гример-Саравија.

Осим литијума, овим поступком се могу издвојити и други ретки и вредни елементи, попут рубидијума или цезијума који се на пример користе у ласерској и вакуумској технологији.

Гример и Саравија су део истраживачког пројекта УнЛИМИТЕД - Истраживања за производњу литијума у Немачкоју којем учествују Технички институт Карлсруе (КИТ), универзитет Гетинген, ЕнБW, БЕСТЕЦ, ХYДРОСИОН, а уз финансијску подршку (3,4 милиона евра) Савезног министарства привреде и министарства Баден Виртемберга.

Испитивања се врше у геотермалној електрани у Брухсалу. Констатовано је да је за експлоатацију литијума за једну Теслину батерију потребно - 40 минута. А тај процес иде континуирано, нон-стоп. Процењује се да би тамо могло годишње да се производи литијума за 20 000 батерија. Зеро царбон литхиум - приватно

„Наша мисија је да драстично смањимо тренутно велику количину ЦО2 која настаје производњом литијум-јонских батерија за електрична возила. Развили смо патентирани поступак који нам омогуц́ава да први на свету производимо литијум без ЦО2 - из термалних вода испод Рајне у Немачкој" пише на сајту компаније Вулцан Енергие Рессоурцен ГмбХ.

Јер, овај начин производње литијума - не само да не производи додатну количину ЦО2 већ паралелним стварањем еколошке електричне енергије заправо доводи читаву рачуницу са ЦО2 - у минус. А то, како пише на сајту компаније, произвођачима електро-аутомобила омогућава да остваре своје еко циљеве и обавезе, тако што ће овај минус компензирати са додатним ЦО2 који настаје у другим деловима производње.

Производња литијума Вулкана у Немачкој зато носи атрактивно име „Зеро Царбон Литхиум". Од априла већ ради прво пилот постројење, сарађује се са геотермалном електраном Инсхајм и Фалцверком.

Од средине 2024. креће комерцијална производња

Вулкан има за циљ да покрене комерцијалну производњу литијума у ​​Немачкој средином 2024. а очекује се да ц́е од 2025. укупно пет фабрика производити око 40.000 тона литијума годишње - што би било довољно литијума за батерије за милион електро-аутомобила. Већ има и купаца. Недавно су потписана два уговора на по 5 година са опцијом на још 5 година: са највећим светским произвођачем литијумских батерија за електрична возила - ЛГ Енергy Солутионс (ЛГЕС) из Јужне Кореје и са француским произвођачем аутомобила Рено. Заинтерсована је и Опелова матична компанија Стеллантис, а према сопственим ранијим информацијама, разговоре води и Дајмлер.Према извршном директору Хорсту Кројтеру, цена овог „чистог" литијума ц́е вероватно бити нижа од литијума из Чилеа или Аргентине.

Вулкан ГмбХ је старт ап, основан 2020. и тренутно запошљава 60 људи. То је „самосталана немачка ћерка“ истоимене аутралијске фирме, основане 2018. са седиштем у Перту.

Вулкану је за пројекат потребно много новца - барата се цифром од 1,7 милијарди евра. Због тога се спрема да изађе на берзу у Франкфурту, и то још до краја ове године, а у томе га прати чувена приватна Беренберг Банка са традицијом дужом од 4 века.

„Ако пројекат успе, Вулкан би могао значајно да уздрма тржиште литијума. Немачка би једним потезом могла да постане један од највећих светских произвођача литијума“, пише Ханделсбалт.

Политичка димензија домаћег литијума

„Извозимо еколошке проблеме у трец́е земље како бисмо одржали и побољшали наш животни стандард. Сада на сопственом прагу можемо да набавимо важне сировине на еколошки прихватљив начин“, каже научница Флоренција Саравија и додаје: „Осим тога, можемо изградити регионалне ланце снабдевања и производње, отворити радна места и истовремено смањити геополитичку зависност.“ У Европи се тренутно не производи литијум за батерије - а 80 одсто испорука долази из Кине. Комисија ЕУ и Немачка Влада имају заједничку стратегију за изградњу значајних производних капацитета за батерије у Европи, како се зависност европских произвођача аутомобила од Кине и других земаља, не би још више повец́ала.

Тако је ЕУ један од главних финансијера пројекта за екстракцију стратешког метала литијума из европских геотермалних извора, који се окончава ове године и који ће бити тестиран у Елзасу.

Други извори литијума у Немачкој

Поред ових испод Рајне, Немачка има резерве литијума и у огромном Северно-немачком басену, као и на граници са Чешком.Осим тога, литијум ће се екстрахирати и из воде бивших рудника у Сарској области. На томе ради истраживачки тим у пројекту под називом Мерлин у Зарбрикену. Процењује се да се само у Немачкој годишње изгуби 1.900 тона литијума, јер нефилтрирана вода из рудника отиче у реке као што су на пример Блис и Зар. 

ГЗС/ DojčeWelle

 







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


litijum nemacka dojce welle

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 











 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 112.680.772 посета
Тренутно на сајту: 106 посетилац(a)