Брајовић се залаже за приватизацију „Политике“, решање историјских дугова ове новинске куће и РТС-а, опстанак Тањуга, укидање ограничења у пројектном суфинансирању медија, као и обавезивање локалних самоуправа да из буџета издвајају два одсто за финансирање медија.
Нино Брајовић је био председник УНС-а у два мандата. Дипломирао је на Факултету политичких наука. На Телевизији Београд радио је од 1983. до 1992, где је био уредник циклуса емисија “Отворени студио” и “Теме и дилеме”. Такође, био је уредник и водитељ политичког магазина “За и против” (ЗИП), једне од најгледанијих емисија ТВ Београд, специјални извештач са Косова и Метохије, из Словеније и Хрватске (1987-1991), уредник главне информативне емисије “Дневник” и унутрашњополитичке редакције РТС-а. Јавни сервис је напустио 1992. и од тада је радио као слободни новинар. Потом је био главни и одговорни уредник часописа Новинарсто. У Влади Сремско-барањске области под управом УН био је секретар за информисање. Писао је за више листова (Вечерње новости, ТВ новости, Дани, Борба, Линк).
Аутор је сценарија за документарну ТВ драму “Човече, вековима смо живели заједно” и документарног филма „Црвена запршка“. Предавао је у школи ТВ новинарства Центра за савремену журналистику, Школи за електронске медије, Новинарској школи УНС-а, као и на Академији лепих уметности.
Координатор је акције “Изградимо торањ на Авали”, предузео је обнову зграде Дома новинара, иницијатор је оснивања Синдиката новинара Србије. У оквиру обележавања 3. маја, Светског дана слободе медија, засновао у Србији акцију “Пет минута громогласне тишине”. Покренуо је оснивање потпорног фонда УНС-а „Добрица Кузмић“ и фонда „Јован и Јеша Пантелић“. Покретач је “Школе веб новинарства” УНС-а.
Према истраживању Центра за испитивање аудиторијума ТВ Београд 1991. био је новинар од највећег поверења. Двоструки је добитник годишњих награда Телевизије Београд, награде публике на фестивалу документарног филма у Тузли за “Црвену запршку”. Добитник је УНС-овог годишњег признања “Светозар Марковић”, члан Управног одбора Савеза новинара Југославије, односно СНСЦГ од 2000. године.
Извор: Политика
