Објективом пре топова Јаворске бригаде: Сведочанства и сећања на границу Краљевине Србије и Отоманског царства

Нова Варош - Негде у предвечерје Првог балканског рата и ослобођења Старе

Србије од отоманског ропства, београдски фотограф овековечио је Јаворску царинарницу на граници Краљевине Србије и Отоманског царства. Давид Бањанац је потомству оставио и слику комита из пет срезова под Турцима, али и панораму засеока Вуловићи и чланове истоименог братства из ивањичког села Равна Гора, у залеђу границе.

"Ове фотографије наручио је Радоје Вуловић из оближње Равне Горе, управник Јаворске царинарнице, где је прво службовао по завршетку студија права на Београдском универзитету", записано је у књизи "Ивањички албум" аутора Мирчете Јовановића, др Александра Николића и проф. др Петра Вуловића, издатој 2004. године. Оригиналне фотографије димензија 17x22 цм, каширане и оверене печатом Бањанца, сачувао је Радојев унук, професор архитектуре Петар Вуловић и приредио за штампу.

Оскудни су подаци о фотографу Давиду Бањанцу (1883-1914). Родом је из Богутовца, код Краљева, као теренски фотограф радио је код пожаревачког фотографа Душана М. Живојиновића, око 1911. године, те да је имао стални атеље у Краљеву 1912-1913. У Ивањици су тада на разгледницама објављене његове слике "Ивањичка електрична централа" и "Главна улица према Јаворској улици".

"Једно од највреднијих сведочанстава за историју Старе Србије на почетку 20. века је фотографија на којој је, како је записано, скуп народних првака из Нове Вароши, Пријепоља, Бијелог Поља, Пљеваља и Сјенице на Јавору 1912. године, а међу њима и управник царине Вуловић", истиче ивањички новинар Емил Протић. Скуп је одржан у дубокој тајности у данима пред буну, а међу првацима је Сретен Вукосављевић, из Пријепоља, вођа комитских дружина и организатор побуне против Турака, касније познати социолог села.

Јаворска царинарница била је главни прелаз за Србију, а граница је ишла од Дрине, коритом Увца и Тисовице, па преко Чемернице, гребена Јавора и Голије и избијала на реку Рашку. После Карађорђевог устанка и царских хатишерифа нацртана је граница кроз исти народ, где никад није била, поделивши Стари Влах 1834. године. С обе стране границе зидане су осматрачнице, куле, утврђења са пушкарницама, карауле...

Братство Вуловића у Равној Гори, фото: принтскрин

Ведрог летњег дана са старовлашких планина и села изгубљених иза границе, видела се та обећана земља - Кнежевина Србија. Они који су били на домаку слободе, а остали у ропству и још жешће били изложени немилости спахија и турске власти, вребали су сваку прилику за бекство "у Морави" и "у Србију" или прибирали нове снаге да се издржи што се издржати мора...

Јаворска царинарница 1912. године, Фото:  из књиге "Ивањички албум"

Рика топова са Јавора 19. октобра 1912. године најавила је да се крвљу и гвожђем раскивају ланци ропства, означила је крај очаја и безнађа раје под турским зулумом, нестанак аговања и беговања... Јаворска бригада Српске војске, под командом Миливоја Анђелковића Кајафе, потпомогнута устаничким четама и комитама, ноћу између 20. и 21. октобра 1912. освојила је Калипоље, и затим ослободила села и градове до Пљеваља.

Народни прваци

На слици народних првака из пет срезова су Акса Бјелановић, Раде Кијановић, Иван Фуртула, Михаило Лаковић, Илија Поповић, Игњат Делић, Перо Предојевић, а седе Филип Пешић, Сретен Вукосављевић, Милан Видојевић, Радоје Вуловић и Милан Аранитовић.

Научни скуп

Удружење потомака ратника 1912 - 1920. године у Новој Вароши покренуло је иницијативу да општине Нова Варош и Ивањица, и установе које брину о баштини, организују научни скуп и осветле догађаје на и око заборављене Јаворске царинарнице, уз бројна документа из српских и турских извора.

 

Новости, Д. Гагричић / ГЗС