континената, преноси агенција РИНА.

Сусретао се са бројним племенима далеко од цивилизације, загазио у прашуме и џунгле, мачетом крчећи свој пут и једући оно што би пронашао у природи. Професионални је ронилац, сакупљач лептира и инсеката, али оно што је обележило његова путовања јесте потрага за благом.

Зоран Златић, Фото: РИНА

„Петнаест година сам се припремао за пут на то фамозно Кокосово острво које се данас налази у саставу Костарике, за које се сматра да је било својеврсна банка гусара и да су ту сви они оствљали благо које би отели. За то острво карте вам нису потребне, јер можете доћи само уколики роните. Експедиција је трајала три године и моји пријатељи са којима сам ишао и ја смо последњи који су добили дозволу од тамошње владе да трагамо за благом. Данас је то национлани парк и потрага за благом, за које се претпоставља да се налази у води, више није дозвољена. Ово путовање уништило ме је финансијки, али никад се нисам покајао. Иксутво које сам доживео не може да се опише. Специфична флора и фауна, много ендемских врста. Цело острво изгледа као из доба диносаурса“, рекао је Зоран за РИНУ.

Фото: РИНА

Од београдског асфлата, преко Канаде, Мексика, бразилских шума и џунгли, па све до вреле Африке, овом авантирусти, како каже, поред новца била је потребна и луда глава, коју је током великих експедиција врло често носио у торби, јер нису изостале ни посете људождерима. Ипак, највећи утисак на Зорана оставили су припадници јужноамеричког домородачког племена Јаномами, које је по својим обичајима и начину живота једно од најспецифичнијих на планети.

„Важе као веома агресивни и врло тешко се долази до њих. Ми смо им донели поклоне у виду оного што им је најпотребније: со, удице, најлони и били смо прихваћени. Ипак тамо сам се задржао само три дана, јер је једна њихова девојка мислећи да сам најбогатији човек на свету, јер имам моторни чамац и мачету, пожелела да се уда за мене. Нисам био ни свестан, а нашао сам се у ритуалу венчања, у којем младина мајка маљем удара будећег зета у главу, како би на тај начин доказао да је мушко, да може да лови и издражава породицу. Али успео сам да извучем живу главу“, каже кроз осмех овај светски путник.

Фото: РИНА

Током својих путовања пробао је много егзотичних јела, али било је и оног што нико не би пожелео на свом менију, попут умака у мајмунски мозак, па све до пива који се на специфачн начин прави у племену Јаномами.

„Старије жене увече жваћу неку траву, касније то све оне испљуну у једно велико боре, остоји преко ноћи, када ферментише и ујутру се сви окупљају око тог бурета и служе пивом. То је било јако дегутантно, али да бисмо испоштовали домаћине морали смо и ми то пробати и мало гуцнути“, присећа се Зоран.

Са својих путовања донео је много тога, што га и данас подесећа на све те земље које је прошао и људе које је видео. Па тако само у Зорановим колекција могу се видети отровне стрелице, мотке за мучење, лукови и стреле из индијанских племена. Међутим, иако је обишао читав свпј мир је пронашао на пашњацима српске планине Златибор, али ипак само до неке нове авантуре.

РИНА / ГЗС