печењару која неће бити налик ни на једну другу. Већ се зна име, и то је оно за чим љубитељи печења одавно трагају поготову у песми - Изгубљено јагње и тринаесто прасе.

Звонко је сељак човек, знају га као вредног радника и као неког ко је често вршио услуге клања и печења за своје комшије у селу. Мали монтажни објекат подићи ће се поред саме реке Дучине, чије корито и вода су беспрекорно чисти. Занимљиво је да је ово пионирски посао јер ће се мангало завртети тамо где је природа невиђена а крај ненасељен,окружен са преко 2 000 хектара борове шуме па многи мисле да је посао узалудан.

Међутим, Звонко ће покушати јер данас ништа није далеко.

Ево где ће бити најбоље печење у западној Србији, фото: ГЗС

"Тачно је да смо у недођији али нисмо усамљени јер имамо пут, воду и ведро небо. И тринаесто прасе и изгубљено јагње пасу у нашем атару. Хвала Богу, кућана доста, троје деце, зет, супруга, сви смо као једно. Продали на пијацу или га испекли па са народом појели  исто нам дође. Ми кућани радимо, а ракију служимо и пролазницима. Нетребају нам милиони, ако накрпимо жита за стоку и остане који динар нама доста. Важно је да смо сви живи и здрави, остало како Бог вели", каже Старчевић који овде не прави предузеће већ помоћни објекат на својој ђедовини. 

"Од деде, покојног Цеке, и оца сам наследио ову небишину. Никад ништа отуђили нисмо. Сад нам је пут прошао, фала председнику општине Дејану Ковачевићу. Пола вјека овђе се газило водом. Сад нам се три села спојише, кућеш боље. Капа доље тим људима, ништа нам више нетреба, сем ко оће у ову врлет чекаће га мангало, а може да бира, тринаесто прасе ил оно јагње, једино ми који радимо од јутра до мрака можемо да га уфатимо", каже мало у шали Звонко док лопата и крчи врзину. 

ГЗС