сакупљено у складу са прописима. Србија нема прецизну евиденцију о количинама лешева и других животињских остатака, а истраживање Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) показује да тоне опасног материјала буду бачене или закопане мимо прописа, објављено је данас на сајту ЦИНС-а. Према наводима из Стратегије управљања отпадом за период 2010-2019, ради се о 28.000 тона угинулих животиња годишње, односно 245.000 тона отпада од клања и расецања меса. Процена је да тек 20 одсто од тога буде сакупљено и прерађено.

Одбачени материјал опасан је по људско здравље и околину јер представља највећи могући извор инфективног материјала и опасности за ширење болести животиња које се преносе на човека, попут беснила, салмонеле, антракса, птичјег грипа и других.

Милутин Ристић, професор и аутор бројних радова у овој области, каже да проблем непрописног одлагања меса у Србији постоји јако дуго. У монографији коју је са колегама објавио испред Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду, наводи се да неки вируси и бактерије развијају отпорност, те могу у месу преживети од три дана до три деценије.Један од градова који имају проблем са одлагањем животињских остатака је Суботица. Када су новинарке ЦИНС-а почетком септембра 2017. године посетиле локацију некадашњег сточног гробља у Бајмоку, код капије су затекле бачена тела младог прасета, мртвог пса, кожу зеца и кесу непознатог садржаја.

Сточно гробље је затворено, али су суботичке власти мештанима омогућиле да три пута седмично на ту локацију доносе животињски отпад, који се сакупља у контејнер. Потом га запослени комуналног предузећа Чистоћа и зеленило одвозе у активну јаму гробницу. Ипак, непрописно одлагање животињских остатака је честа појава на подручју тог града.

У Србији су дозвољена четири начина одлагања и прераде анималног отпада: спаљивање у кафилеријама, закопавање и спаљивање на сточним гробљима или у јамама – гробницама, те у изузетним случајевима закопавање на лицу места, уз контролу инспекције.Управа за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде има регистровано једно легално сточно гробље, у близини Неготина, али и оно је затворено 2016. године. Постоји 10 јама гробница, али се само суботичка користи за све врсте животињског отпада, док пет није у функцији. У остале четири се одлажу угинули пси и мачке.

Према подацима Управе за ветерину, у функцији су четири кафилерије. Оне су и најпоузданији начин третирања животињског отпада, пошто остатке прерађују у енергенте, а заразе уништавају на високим температурама. Међутим, рад кафилерија прате протести грађана, финансијски проблеми и судски поступци.

У Ветеринарску установу Протеинка из Сомбора се односе прикупљени животињски остаци са подручја више градова у Србији, укључујући Београд. Та кафилерија је једина у Војводини овлашћена да преузима заразни отпад. Међутим, Протеинка и њена одговорна лица су осуђивани због двогодишњег незаконитог одлагања опасног отпада, а у току су суђења по још четири оптужна предлогаПроблем нешкодљивог одлагања животињског отпада могао је у већој мери да буде решен радом белгијске фабрике за одлагање зараженог и другог опасног материјала – Енерго-зелене у Индјији. Она је отворена почетком 2013, али крајем следеће године власници су одлучили да је затворе и затраже одштету од Србије. Исход арбитраже пред Медјународним центром за решавање инвестиционих спорова у Паризу ускоро ће да буде познат.

Телеграф.рс / Бета