обвезници, па чак и они који нису узимали никакве кредите.
Небојша Дугалић никада није глумио у "Млетачком трговцу", али је улога дужника обележила његов живот. Попут Шекспировог јунака, који је као гарант за свој зајам положио фунту меса, за Дугалића је један одлазак у банку 2008. године, симболично речено, значио скидање коже с леђа. Он је један од око 22.000 грађана који су се задужили у швајцарским францима.
Небојша Дугалић се за Око магазин присећа како је донео ову одлуку.
"Не можемо сви да завршимо све факултете и да знамо све детаље. Поготово када је у питању банкарство или економија. Онда је већина клијената била вођена истим принципом: ако вам неко нуди један исти производ са две различите цене, наравно да ћете изабрати јефтинији", каже Дугалић.
Да то што се нуди као јефтиније на крају дужнике може да кошта скупље, упозоравао је тадашњи гувернер Радован Јелашић.
На опрезност приликом задуживања у швајцарској валути, упозорења су стизала из европске, мађарске, хрватске, али и српске централне банке.
"Сматрамо да не би било добро да држава додатно подржава задуживање у швајцарском франку, сем ако нас нису информисали да улазимо у монетарну унију са Швајцарском. Можда се и то десило у међувремену", ироничан је био гувернер Радован Јелашић у пролеће 2007. године.
Охрабрења насупрот упозорењима
И док су из Народне банке Србије тада стизала упозорења, чланови Владе охрабривали су грађане да се задуже у швајцарцима.
Приче да је швајцарски франак ризичан нису реалне, кретање ове валуте је у највећој мери везано за евро и не осцилира много, тврдио је у марту 2007. координатор у Министарству финансија Милан Париводић.
"Да су се ти људи озбиљно бавили кретањем курсева немачке марке, швајцарског франка и евра у овом дугачком временском периоду, видели би да је варијација минимална. Тако да нема никаве опасности од узимања кредита који су индексирани на швајцарски франак", тврдио је тада Париводић.
У време када је Париводић ово изјавио, камате на задуживање у швајцарским францима биле су два одсто ниже од оних на зајмове у еврима.
Ако се тада стан од 50.000 евра куповао на кредит, уз субвенцију државе на 30 година, клијент је банци и држави на име трошкова камате дуговао још 48.250 евра.
Они који су исту некретнину тада купили на кредит, везан за швајцарац, били су дужни још 34.600 евра. Што је скоро 14.000 евра мање.
Фото: Профимедиа
"Ако толико иначе плаћате изнајмљивање стана, наравно да ћете се определити за ту врсту кредита. Наравно, то је био неки примарни критеријум свих нас који се тада у том тренутку нисмо разумевали у све правне и економске детаље", каже Дугалић.
Бивши гувернер Дејан Шошкић сматра да банка није смела да даје кредите ако постоји основана сумња да је друга уговорна страна склопила уговор у заблуди. А то је оно што се нама дешавало, тврди бивши гувернер.
Банкари, са друге стране, тврде да су упозоравали. Зоран Петровић, председник Извршног одбора Рајфајзен банке, каже су у банци на ту чињеницу указивали приликом задуживања, као и да је због тога тај кредит имао мању каматну стопу. Јер је био више ризичан, појашњава.
"Поставља се питање да ли ви желите да и даље развијате свој бизнис или не. С обзиром на то да су конкуренти ушли, други нису хтели да уопште седе скрштених руку", каже Петровић.
Ипак, неке банке уопште нису нудиле кредите у швајцарцима. Могло је и без тога, каже Петровић. На питање зашто у банци ти кредити нису потпуно били забрањени одговара једном речју – конкуренција.
Нажалост, конкуренција може бити изговор за свашта, каже бивши гувернер Дејан Шошкић.
Лако до стана, још лакше до бонуса
"Уколико одобравате дужницима кредите са валутном клаузулом, а знате да девизни курс може да се промени и да се врати то као бумеранг у смислу неспособности грађана и привреде да врате кредите на време, онда је очигледно да је у тој структури мотива преовладао морални хазард, жеља за брзом зарадом, за узимањем одговарајуће тржишне позиције, а можда и бонуси које су примали банкари а који су везани за укупан обим одобрених кредита", каже Шошкић, који је као гувернер НБС 2011. године забранио кредите у швајцарцима.
Његов претходник Радован Јелашић усмено је упозоравао.
Јелашић је одбио да на ову тему говори за "Око магазин". Како је објаснио, све што је имао да каже рекао је пре десет година. И то небројено пута. Шошкић, међутим, сматра да је Јелашић, за време свог мандата, могао много више од усменог упозорења.
"Могло се више захтевати од самих банкара, да не смеју фаворизовати кредите са валутном клаузулом, посебно не у швајцарским францима или неким другим валутама. Да морају у потпуности упознати дужнике са свим ризицима којима се излажу и у крајњој инстанци. Могао се донети пакет мера које смо ми донели 2011. године", сматра Шошкић.
Лако је бити паметан после битке, додаје банкар Зоран Петровић.
"Када је Шошкић био гувернер последице су већ биле очигледне. Тако да када се суочите са очигледним последицама, онда вам је вероватно лакше да донесете такву одлуку", истиче Петровић.
У време када је Јелашић усмено упозоравао један швајцарски франак вредео је 55 динара. Неки угледни економисти тада су писали да би држава, одлуком да не субвенционише швајцарац, валутно дискриминисала ову валуту.
Када је четири године касније Шошкић забранио кредите у швајцарцима, његова вредност се већ попела на 90 динара.
Да ли је било теже Јелашићу да то уради, ако је на примеру од кредита од 50.000 евра зајам у швајцарцима био 14.000 евра јефтинији, питали смо бившег гувернера Шошкића.
"Да ли је нешто било лакше или теже о томе се може дискутовати. Али теоретски је потпуно јасно да је било какво увођење кредита са валутном клаузулом ризик и да је тај ризик био познат свим банкарима", тврди Шошкић.
Фото: Shutter
Дуплирана рата
У пракси је то изгледало овако. На примеру кредита од 50.000 евра, 2007. године, када је швајцарац вредео 55 динара, месечна рата грађанима задуженим у овој валути износила је 25.750 динара.
На исти износ задужени у еврима плаћали су рату 35.280. Тада је евро вредео 80, а данас вреди 118.
Данас, када швајцарац вреди 105 динара, рата је дужнику у овој валути удвостручена и износи 54.075 динара. Док онај задужен у еврима плаћа мање – 52.038 динара.
Невоља је у томе што задуженима у швајцарцима рата данас вреди као цела плата.
"Што ће рећи, ви сте нешто купили по једној цени, а продавац може током отплате да варира цену како му падне на памет на основу нечега што се зове пословна политика", каже глумац Небојша Дугалић.
Додаје да је банка себе обезбедила са свих страна, а клијенти себе ни са једне.
И банкаре надмудрила курсна листа
Да нису тачне оптужбе да су банкари намерно продавали те производе да би екстра профитирали, тврди Зоран Петровић. Чак је, пошто су камате биле изузетно ниске, код неких банака "дара превршила меру, да су трошкови ризика били много већи него што је био позитиван резултат".
Изгледа да су и многи банкари пали на тесту промене девизног кусра. Јер су пре више од десет година и неки чланови управних одбора великих београдских банака узимали кредите у швајцарцима.
"Има мојих колега који су узимали такве кредите", потврђује Петровић. Али свакако су једну ствар знали – да девизни курсеви осцилирају, додаје.
"За то не треба нека велика памет. Имали смо неку предисторију током осамдесетих, деведесетих, па чак и после 2000. године. Тако да смо живели то и били смо свесни тих ризика", сматра Петровић.
Никакви графикони нису утеха онима који су протекле недеље штрајковали глађу, али бројке су неумољиве.
У поређењу са дужницима у еврима, кредит се задуженима у швајцарцима више исплатио, показује рачуница професорке Данице Поповић. Они су били на добитку све до 2011. године.
И наравно да се тада нико није бунио. На губитку су били само неколико дана током 2011. године и од 2015. до краја 2017. Сада је кредит у швајцарцима на граници исплативости.
"Нисам склон да осуђујем никога и пошао бих од тога да нико ту није имао лоше намере. Али не можете се правити глуви, неми и слепи на чињеницу да толико хиљада породица остаје без крова над главом, а да ви нећете да се заложите да се покрену неки правни поступци", каже глумац Небојша Дугалић.
Задужени у швајцарцима штрајковали су глађу прошле недеље, а председник Александар Вучић понудио им је да уђу у преговоре са државом и банкама.
"Отиђите, људи, кући, разговарајте са нама за седам дана, а ако будете незадовољни, вратите се овамо, радите шта год вам је воља", рекао је председник Вучић.
Фото: Профимедиа
Да ли су дужници у еврима дискриминисани
Банкари кажу да не могу још да се изјасне о предлогу који нису видели. Али да се неки економски интерес да држава интервенише може наћи у чињеници да су доцње код ових кредита веће него код оних у еврима.
И да држава преко Националне корпорације за осигурање стамбених кредита већ издваја значајна средства.
Решавање овог проблема, према рачуници председника Вучића коштаће 120 милиона евра. Дакле, један део платиће порески обвезници, па чак и они који нису узимали никакве кредите.
"Дужници у динарима и еврима плаћали су дуги низ година камате које су биле веће од камата на кредитима у францима, па би нормално могли да поставе питање зашто ми не добијемо неку помоћ, да ли ћемо да помажемо само једну категорију дужника или ћемо све дужнике да помажемо, с чијим новцима ћемо те разлике покривати", додаје Дејан Шошкић.
Хрватске банке је решавање овог проблема коштало милијаду евра. Али су оне због тога тужиле хрватску државу пред Међународним арбитражним судом у Вашингтону.
У Мађарској је цех био много већи и износио девет милијарди евра. За Виктора Орбана и бившег хрватског премијера Зорана Милановића, проблем није био само економски. Јер су у овим земљама тамошњи грађани масовно узимали стамбене кредите у швајцарцима.
Гувернерка Јоргованка Табаковић претходно је већ нудила четири решања задуженима у швајцарцима.
Банкари, међутим, кажу да су имали релативан успех јер је била једна велика антикампања неких удружења која су говорила људима да то не раде већ да иду у судове.
Економисти кажу да су се задужени у швајцарцима коцкали.
"Да ли је онда НБС сертификована институција за давање сертификата коцкарницама или треба да озакони пословање банака", пита се глумац Небојша Дугалић.
А како се осећа банкар кад у новинама прочита наслов "Манду швајцарац отерао у гроб" или кад види дужнике како испред Врховног касационог суда штрајкују глађу?
"Не осећам се добро. Свака је прича за себе. Не можете гледати ни све скупа, ни све на гомили. Свако има неку своју причу, ја само кажем да треба разговарати", одговара Зоран Петровић.
У Србији се прича о швајцарцима завршила тако што су сви изгубили. И држава и банке и задужени у овој валути. Рачун ће бити испостављен чак и онима који нису узимали никакве кредите.
Шта је Србима данас Швајцарац? Некад је био синоним за тачан сат и бољи стандард. Кредити у овој валути валути срушили су мит о томе како је "живот Швицарска – скоро па савршен".
ГЗС / РТС
