првостепеном пресудом ослобођен од свих оптужби Хашког тужилаштва.
То веће Механизма, који је наставио рад Хашког трибунала затвореног у новембру прошле године, може првостепену пресуду да потврди, да је преиначи или да наложи ново суђење.
Шешељ је раније најавио да неће ићи у Хаг на изрицање другостепене одлуке.
Првостепеном пресудом судско веће Хашког трибунала, на челу са судијом Жан Клод Антоанетијем, 31. марта 2016. ослободило је Шешеља по свих девет тачака оптужнице, која га терети да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба, као и протеривање Хрвата из Војводине.
На ту пресуду жалило се Хашко тужилаштво, а Шешељ је поднео писани одговор на жалбу.
Већина чланова трочланог већа (судије Антоанети и Мандиаје Нианг) уз супротно мишљење судије Флавије Латанци, закључила је у марту 2016. да Шешељ није крив ни по једној од девет тачака оптужнице.
Судија Латанци је била супротног мишљења по осам тачака оптужнице, док је по једној тачки Шешељ ослобођен једногласно.
Тужилаштво у Хагу је за Шешеља тражило казну од 28 година, а у својој жалби је набројало пропусте већине чланова првостепеног већа и предложило Жалбеном већу да преиначи одлуку и да га прогласи кривим и осуди.
Као алтернативу преиначењу ослобађајуће пресуде у осуђујућу, тужилаштво је Жалбеном већу предложило да првостепену пресуду укине и наложи понављање суђења.
У својој жалби од 100 страна уз додатне анексе, хашко тужилаштво је поред осталог указало да је првостепено веће судије Жан Клод Антоанетија погрешно утврдило чињенично стање јер није закључило да Шешељеви говори представљају физичко извршење прогона, депортације и присилног премештања.
Такође сматра да је првостепено веће није дало ваљане разлоге за своје закључке, јер није уважило агрументе и доказе тужилаштва.
Са друге стране, лидер СРС је у свом одговору на жалбу тужилаштва, који је написан на 115 страна, предложио Жалбеном већу да не усвоји ниједан од жалбених предлога хашког тужилаштва, те да потврди првосепену пресуду којом је 31. марта 2016. године одлобођен свих оптужби.
У одговору на жалбу је и да је тај поднесак његово последње одбраћање трибуналу у Хагу, те да он не жели да више на било који начин учествује у поступцима пред њим.
"Професор Војислав Шешељ се никада неће више добровољно вратити у Хашки трибунал, зато што је скоро 12 година провео у притвору и био на располагању Хашком трибуналу. Тужилаштво није доказало његову кривицу зато што је нема, што је Шешељ и доказао", наводи се поред осталог у Шешељевом одговору на жалбу.
Шешељ се током поступка пред Трубуналом бранио сам, без адвоката или "пријатеља суда".
У фебруару 2003. године се добровољно предао Хашком трибуналу, у чијем притвору је био готово 12 година, до новембра 2014. године.
За то време није тражио укидање притвора нити је гаранције ниједне владе Србије да ће бити доступан Трибуналу.
Сачекао је да судско веће само одлучи да му укине притвор, а то до тога је дошло пошто му се погоршало здравствено стање у притвору Хашког трибунала.
Извор: Танјуг
