Градски одбор Равногорског покрета: Историја се пише у Чачку 



 

Градски одбор Равногорског покрета: Историја се пише у Чачку
25.04.2018 09:58 | 0 коментар(а)



Чачак – У Чачку је у недељу, 22. априла 2018. године, уз верске и војне почасти Војске Републике Србије

извршен пренос посмртних остатака два припадника Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО), Јарослава Милутиновића и Радосава Радоњића из села Јездина, у крипту новог храма Успеније Пресвете Богородице, наводи се у саопштењу Градског одбора Равногорског покрета у Чачку.

Храм, чија је градња започета 1991. године уз помоћ српске политичке емиграције и локалне самоуправе, намењен је жртвама комунистичког терора.

Српска православна црква је један дан у години (22. април) посветила страдалима у Јасеновцу и свим логорима и стратиштима у Другом светском рату. Зато је овај дан, када се подсећамо на масовна страдања својих предака, примерен за сећање и молитву за спасење душа страдалих у масовним злочинима комуниста после рата.

Јарослав Милутиновић и Радосав Радоњић су типични примери комунистичког ратног злочина. Као српски војници и родољуби били су припадници ЈВуО заклетих пред Богом, Краљу и Отаџбини. То је након доласка комуниста на власт био велики грех који се плаћао главом. Та заклетва је дошла „главе“ многим припадницима ЈВуО (највише Србима), како током рата од стране нациста и фашиста, окупатора и домаћих издајника (усташа, домобрана, балиста и др.) тако и ништа мање након рата од стране комунистичке окупационе власти.

Јарослав Милутиновић, рођен 1915. године у Јездини. Одрастао је без оца, Светислава који је живот положио за одбрану отаџбине у борби против Аустро-угара као војник чувеног 10 пешадијског Таковског пука. Јарослав је служио кадровски рок у војсци Краљевине Југославије – краљевој гарди. Избијањем устанка мобилисан је у чувени Јелички четнички одред Југословенске војске у отаџбини и учествује у борбама против окупатора. Био је обичан војник и није имао никакав чин. Током рата обезбеђивао је болницу у селу Јездини. Крајем 1944. године ухапшен је од ОЗН-е и спроведен у истражни затвор у Чачку. Одбио је захтев нове власти да учествује у стрељању својих сабораца крај Мораве, а то му је био услов да буде пуштен из затвора. Због тога фебруара 1945. бежи из затвора и крије се све до новембра 1945. године. Радосав Радоњић, рођен 1918. у селу Маскова, општина Ивањица. Напад нациста на Краљевину Југославију дочекао је као војник у редовном кадру у Љубљани. Учествовао је у одбрани отаџбине, избегао заробљавање, пешке преко Хрватске и Босне вратио се у Чачак. Као војник, који је дао заклетву Краљу, прикључује се четничким јединицама Југословенске војске у отаџбини, одреду у селу Јездини. Доласком комуниста на власт на јесен 1944, плашећи се одмазде због своје припадности ЈВуО, крије се све до новембра 1945. са Јарославом Милутиновићем.

Унук Јарослава Милутиновића са посмртним остацима свога деде, фото: ГО Равногорски покрет Чачак

Током рата нису учинили никакав злочин, нити било какво друго кривично дело. Опкољени од комунистичких снага почетком новембра 1945. године, Радосав Радоњић и Јарослав Милутиновић се ненаоружани предају тзв. „ослободиоцима“. Нису спроведени у истражни затвор у Чачак, већ су одлуком локалних партијских и војних руководиоца, њихових комшија, одведени у правцу планине Јелице, упрегнути у воловска кола, успут бодени бајонетима и ножевима и на крају сурово усмрћени у шуми, у Придворици (потес Придворички поток Горња липа) 6. новембра 1945. године.

Крајње суров начин егзекуције потврђен је од стране државних органа Републике Србије (Виши суд Чачак, Јавно тужилаштво, ПУ Чачак) након извршених рехабилитација (2008, 2010), ексхумације 17. октобра 2017. и посебно налазом судског патолога из Београда. Материјални докази о начину извршења егзекуција од стране комунистичке власти тога времена јасно показују да је њихово недело било против свих међународних закона и конвенција. То су били ратни злочини, злочини против човечности.

Ексхумацију настрадалих Јарослава Милутиновића и Радосава Радоњића извршила је „Комисија за обележавање и евидентирање свих тајних гробница на територији града Чачка“ уз помоћ ГО Равногорског покрета Чачак поштујући све законске прописе Републике Србије, уз садејство Вишег тужилаштва Чачак, ПУ Чачак и форензичких стручњака.

Породице настрадалих су изразиле жељу да се остаци настрадалих положе у крипту новог храма, који је и подигнут за ту намену, тј. жртвама комунистичког терора. Војне почасти су на захтев Комисије из Чачка одобрене од стране надлежних војних власти. Посмртне остатке су након верског обреда, уз чинодејствовање свештенства СПЦ, у крипту храма испратили породице настрадалих, припадници Равногорског покрета и присутних грађана.

Градски одбор Равногорског покрета Чачак изражава захвалност „Комисији за обележавање и евидентирање свих тајних гробница на територији града Чачка“ и градоначелнику Чачка г-дину Милуну Тодоровићу, на конкретној помоћи око уређења крипте у храму. Посебно се захваљујемо Војсци Републике Србије, која је по први пут указала почаст настрадалим припадницима ЈВуО, која им по Закону о изједначавању у правима два антифашистичка покрета и припадају.

Овај догађај, по много чему историјски, нажалост нису пропратили медији са тзв. националном фреквенцијом и поред уредног позива од стране Комисије.

Градски одбор Равногорског покрета Чачак ће и даље свесрдно и у складу са својим могућностима помагати градску „Комисију за обележавање и евидентирање свих тајних гробница на територији града Чачка“.

Председник ГО Равногорског покрета Чачак Ацо Ђенадић

 

 

 

 













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 74.646.113 посета
Тренутно на сајту: 52 посетилац(a)